Možda nikada nije toliko vesti u medijima bilo o nekoj pojavi u društvu i u svetu, kao u poslednjih pet meseci epidemije pandemije virusa COVID-19 u svetu. Niti je ikada bilo toliko neistinitih i suprotstavljenih vesti o ovoj pojavi kao sada, bez obzira iz kojih izvora potiču, da li su ih činile izveštaji ili aktivnosti naučnika, lekara, profesionalaca različitih struka, političara i drugo.
Potpuno se izgubio iz vida kriterijum kvaliteta vesti u medijima. Među vestima preovlađuju one loše, po principu „loša vest – dobra vest“.
Kada je reč o korona virusu, bilo bi važno da vesti o toj pojavi ispunjavaju kvalitet koji će stvarati kvalitetno javno mnjenje, tako potrebno radi uspešnog rvanja sa epidemijom i njenog obuzdavanja, posebno u uslovima kada ne postoji solidan lek i vakcina.
Vest o virusu COVID-19, trebalo bi da:
- potiče iz pouzdanog izvora (naučnih i stručnih institucija),
- da obaveštava promno (da je aktuelna) o događajima i pojavama,
- da je istinita (zasnovana na naučnim činjenicama),
- da je jasna (iskazana jednostavnim rečima, sa što manje stranih reči, a ako ih ima moraju biti prevedene na srpski jezik),
- da ne sadrži u sebi kontradiktorne činjenice,
- da je lako dostupna,
- da je motivišuća,
- da je apolitična,
- da je potpisom autora.
Takve vesti bile bi jako korisne za formiranje jedinstvenog javnog mnjenja o korona virusu, što bi otklanjalo nedoumice i strah od bolesti, podizalo zdravstvenu svest naroda i objedinjivalo napore stanovništva u zajednički front protiv ovog virusa.
Vesti o virusu COVID-19 ne bi smele da budu senzacionalne, neistinite, dvosmislene i diktati političara.
