U medijima se ovih dana objavljuje da se kod roditelja pojavljuju simptomi koji nastaju posle produženog stresa. COVID-19 je poremetio život i roditelja i dece do te mere da je stvorio jednu od najtežih životnih kriza u poslednje vreme. Kada prođe 5–6 meseci životne krize koja dugo traje, počinju da se jasnije pojavljuju poremećaji duševnog zdravlja i roditelja i dece.
Roditelji su izloženi životnim nepogodnostima kao što je odvajanje od dece zbog posla, problema koji nastaju zbog ograničavanja socijalnog kontakta i odnosa na udaljenost roditelja od dece, posebno one najmlađe, odvođenja dece u predškolske ustanove i poučavanja dece kako da se u vezi sa korona virusom ponašaju, posebno kada je reč o korišćenju zaštitnih maski, zatim i nedostatak para za troškove u domaćinstvu i dr.
Međutim, u tim razgovorima u medijima o problemima roditelja niko ne spominje kakve duševne probleme imaju deca. Suočena sa mnogim oskudicama i lišavanjima boravka u zatvorenom prostoru i ograničenja razne vrste, jedno vreme bez baka i deka, drugara i igre, deca su kao i roditelji iscrpla svoje duševne kapacitete i sigurno pokazuju simptome poremećaja duševnog zdravlja. Dete kome je narušeno duševno zdravlje ne spava dobro, uznemireno je i postavlja pitanja o onome što ga je snašlo, plače i svađa se sa roditeljima, započne da mokri u postelji ili odbija da ide u vrtić, pokazujući time da se ne slaže sa onim što ga je snašlo i traži pomoć od roditelja.
Gladne dečje duše su najviše željne lekovitih reči. U ovom svetu odraslih, deci nije lako živeti ni u normalnom stanju, a kamoli u ratu protiv opasnog korona virusa.
Svaki roditelj trebalo bi svakog dana da se upita da li je njegovo dete zadovoljno i šta može da učini da ono to bude u meri koliko je to moguće. Budite strpljivi koliko god možete i nastojte detetu da objasnite o čemu se radi.
Važno je i da dete nauči kako da se čuva od zaraze korona virusima. Neka zajedno sa vama, mamom i tatom, često pere ruke. Deca vole da se igraju sa vodom, pa će to mnogo lakše prihvatiti nego nošenje maski. I ne samo to. Potrebno je pozabaviti se lošim navikama kao što je „kopanje“ nosa, ili stavljanja prstiju u usta i premeta: olovke, gumice i dr. jer bi se tako moglo izbeći prenošenje virusa pomoću zagađenih ruku. Treba dete upozoravati da ne dodiruje oči.
Pronađite lekovite reči, postupke nežnosti i pažnje, kojima ćete pomoći gladnoj dečjoj duši da utoli žudnju za lekovitim rečima, pažnjom i nežnosti. Ako ne znate kako to da učinite, dobro bi bilo porazgovarate sa školskim psihologom i pedagogom u predškoskoj ustanovi ili u gradu. Trebalo bi da lokalne samouprave aktiviraju psihologe i pedagoge opština koji bi radili na podizanju mentalnog zdravlja dece i onih koji su preboleli COVID-19.
