Nekad pisalo je po novinama i govorilo se među laicima da od broja testiranih zavisi broj zaraženih ili novootkrivenih pozitivnih na korona virus. Da li je to moguće? A onda priče o podobnosti i preciznosti testova, te pozitivnim i negativnim rezultatima testiranja, laičkim tumačenjima rezultata i dr. Da li to znači za te ljude da, ako ne bi bilo testiranja ne bi ni bilo bolesnih, ili, možda, da ako bismo ukinuli testiranje ugasili bismo epidemiju.
Na početku epidemije testirano je malo osoba, po nekoliko stotina, iako je Svetska zdravstvena organizacija stalno preporučivala da treba testirati što veći broj ljudi. Testiranje je najvažnija protivepidemijska mera ranog otkrivanja izvora zaraze i njihovih kontakata i izolovanja, koja usporava razvoj epidemije, a u krajnjem slučaju dovodi do njenog gašenja. Sada testiramo pet do deset hiljada osoba dnevno i otkrivamo veliki broj zaraženih. Drugo je pitanje šta sa tim izvorima zaraze radimo i da li se ponašamo u skladu sa principima epidemiološke nauke.
Poslednjih dana, broj novootkrivenih zaraženih osoba virusom COVID-19 dostizao je vrednosti od preko 2.000. Danas je od 12.480 testiranih otkriveno 2.181 zaraženih korona virusom.
Dr Kon je saopštio da (samo) ulicama Beograda hoda 10.000 hiljada takvih osoba. Hajde sada da primenimo jednu algebarsku operaciju – prosto pravilo trojno, da vidimo koliko bi trebalo testirati osoba da bismo otrkili 10.000 zaraženih u narodu. Da bi smo otkrili 10.000 izvora zaraza ili kovidom zaraženih osoba (samo) u Beogradu trebalo bi testirati 50.000 hiljada. U celoj Srbiji je to mnogo više! Tako veliki broj izvora zaraze nemoguće je staviti pod epidemiološki nadzor niti aktivnim epidemiološkim istraživanjem otkriti njihove kontakte i sve izolovati, jer ih može biti pet ili deset puta više.
I sada, kada epidemija plamti i odvija se taj proces stvaranja „imuniteta krda“ ili „kolektivni imunitet“ ministar zdravlja poručuje Srbiji dve mogućnosti izlaska iz situacije:
- zabraniti svaki kontakt između ljudi, što je nemoguće, ili
- pustiti da se epidemija odvija kako se odvija, da se bahato odnosimo i ne poštujemo preporučene mere, da kafići rade, da se događaju okupljanja na žurkama, na slavama, rođendanima, na kulturnim i sportskim manifestacijama i sl.
Panika i poraz Kriznog štaba i srpske medicine!
Ali to nije sve. Posmatram kako u negotinskoj opštini protiče mala epidemija virusa COVID-19. U jednom selu od prvog smrtnog slučaja zbog korona virusa razbolelo se još nekoliko ljudi. Dvojica su u bolnici. Ostale u selu niko nije obišao niti stavio pod zdravstveni nadzor. Niko ih nije testirao. Selo je na tradicionalan način proslavljalo slavu Petkovicu i živi svoj normalan način života. Žitelji se ispomažu u raznim poslovoma posle kojih zajednički jedu, putuju đačkim autobusom u Negotin kojim se voze i stanovnici još nekoliko sela, putuju vozom, posećuju prodavnicu i poznanike i rođake u susednim selima itd. TAKVA MALA ŽARIŠTA KORONA VIRUSA JE MOGUĆE UGASITI I NE DOZVOLITI DA SE KORONA VIRUS ŠIRI U SUSEDNA SELA.
Dobro bi bilo, da se lokalne samouprave na području Timočke Krajine gde se svakim danom javlja sve veći broj korona virus infekcija tako organizuju da izvide koja sela nisu još uvek zahvaćena kovidom i učine sve što je do njih da spreči da se na njih raširi korona virus. Tako bismo usporili širenje virusa COVID-19 na području Timočke Krajine i sprečili njegovo sejanje i bokorenje epidemije po selima. To je realno moguće, ali treba hitno pristupiti poslu.
