Malo je pažnje poklonjeno duševnom zdravlju iako je poslednjih godina bilo mnogo razloga za to. Mnoge pojave u svakodnevici koje čine život ljudi, mukotrpnim i neizvesnim, i koje ruše duševno zdravlje nisu privlačile pažnju. Veliki broj ljudi koji svakodnevno posećuju psihijatrije i psihologe, prodaja tableta za umirenje živaca i potrošnja alkoholnih pića, nije nikog uznemiravala. Zbog grubog narušavanja duševnog zdravlja, Srbija je godinama pod bensedinom, a takođe i pliva u pivu, alkoholu razne vrste. Razne vrste ograničenja, počev od siromaštva i nezaposlenosti, do opšte nesigurnosti i bezbednosti pojedinaca i porodice, života i imovine, čine da se mnogi muškarci i žene plaše od svakog novog jutra koje dolazi. Dodatno, tome doprinosi i epidemija virusa COVID-19, koja ne popušta.
Suočeni sa neizvesnošću da mogu da obole, pa čak i umru, i neodgovornim ponašanjem političara koji daju loš primer drugima nepoštovanjem propisanih mera zaštite za takvo ponašanje, epidemija se nekontrolisano širi u narodu u Srbiji, kompromitujući kvalitet života. U nameri da pomogne narodu, Rajačka narodna škola zdravlja je pripremila današnju pouku o duševnom zdravlju i kvalitetu života Svetske zdastvene organizacije u prevodu Danka Nikolića, profesora engleskog jezika iz Zaječara.
ZDRAVI KOD KUĆE – MENTALNO ZDRAVLJE
Briga o našem mentalnom zdravlju
Pošto su države uvele mere kojima se ograničava kretanje kao jedan deo napora da se smanji broj inficiranih korona virusom, sve više ljudi menja svoje dnevne navike. Nova realnost da se radi od kuće, privremena nezaposlenost, učenje od kuće, nedostatak fizičkog kontakta sa porodicom i prijateljima nalaže da nam je potrebno vreme da se na to naviknemo. Prilagođavanje promenama u načinu života, kao što su ove, i kontrolisanje straha da se ne dobije virus, kao i briga o ljudima koji su nam bliski i koji su praktično ranjivi, je izazov za sve nas. Ove promene mogu praktično biti teške za ljude koji imaju problema sa stanjem mentalnog zdravlja.
Srećom, postoje mnoge stvare koje možemo da uradimo kako bismo vodili računa o svom mentalnom zdravlju i pomogli drugima kojima su možda potrebni i dodatna podrška i dodatna briga.
Ovo su uputstva i saveti za koje mislimo da će Vam koristiti:
- Informišite se. Slušajte savete i preporuke koje Vam daju Vaši državni i lokalni zvaničnici. Gledajte kanale sa vestima u koje imate poverenje, kao što su lokalne i državne TV i radio stanice, i pratite najnovije vesti koje daje SZO.
- Ustanovite Vaše dnevne navike. Održavajte stare ili sačinite nove.
1. Ustajte i odlazite na spavanje otprilike u isto vreme svakog dana.
2. Održavajte ličnu higijenu.
3. Redovno jedite zdravu hranu.
4. Redovno vežbajte.
5. Odredite vreme za rad i vreme za odmor.
6. Odredite vreme da radite one stvari koje volite. - Pratite vesti što je moguće manje. Pokušajte da smanjite gledanje i slušanje vesti posle kojih se osećate uznemireni i tužni. Potražite najnovije informacije u određeno vreme tokom dana, jednom ili dva puta dnevno, ako je potrebno.
- Važan je društveni kontakt. Ako Vam je kretanje ograničeno, održavajte redovne veze sa Vama bliskim ljudima telefonom ili putem interneta.
- Upotreba alkohola i lekova. Smanjite unos alkohola, ili nemojte uopšte da ga koristite. Nemojte da počnete da pijete alkohol ako to ranije niste radili. Izbegavajte da alkohol i lekove uzimate kao sredstvo protiv straha, uznemirenosti, dosade i društvene izolacije. Nema dokaza da alkohol ima bilo kakav zaštitni efekat protiv virusnih ili nekih drugih infekcija. U stvari, suprotno je. Istina je da je štetno dejstvo alkohola povezano sa povećanim rizikom od infekcija i lošim rezultatima lečenja. Budite svesni da alkohol i lekovi mogu da Vas spreče da imate dovoljno predostrožnosti da zaštitite sebe od infekcije, kao što je popustljivost kod pranja ruku.
- Vreme ispred ekrana. Vodite računa o tome koliko vremena dnevno provodite ispred ekrana. Pravite pauzu između tih aktivnosti.
- Video-igre. Dok video-igre mogu biti jedan vid načina za opuštanje one mogu da budu i iskušenje da se uz njih provede više vremena nego obično kad ste duže vremena u kući.
- Vodite računa da održite balans između Vaših uobičajenih dnevnih aktivnosti i nekih drugih dodatnih aktivnosti.
- Društveni mediji. Koristite Vaše društvene medije da promovišete pozitivne priče i one pune nade. „Ispravite“ dezinformacije gde god ih vidite.
- Pomozite drugima. Ukoliko ste u mogućnosti, ponudite pomoć ljudima u Vašoj zajednici kojima je potrebna, na primer za kupovinu namirnica.
- Podržite zdravstvene radnike. Iskoristite onlajn mogućnosti, ili putem Vaše zajednice da se zahvalite medicinskim radnicima i svim drugima koji rade i koji se bore protiv virusa COVID-19.
Bez diskriminacije
Strah je normalna reakcija u situacijama nesigurnosti. Ali, ponekad, strah se iskazuje na načine koji povređuju druge ljude. Zapamtite:
- Budite ljubazni. Ne diskriminišite ljude zato što se plašite od širenja virusa COVID-19.
- Ne diskriminišite ljude za koje mislite da možda imaju korona virus.
- Ne diskriminišite zdravstvene radnike. Oni zaslužuju poštovanje i zahvalnost.
- Ljudi iz mnogih zemalja boluju od korona virusa. Nemojte da to pripisujete bilo kojoj posebnoj grupi.
Ako ste roditelj
Kada su vremena stresna uobičajeno je da je deci potrebno više pažnje. Šta vi možete da uradite:
- Održavajte porodične navike što je moguće više, ili stvorite neke nove, naročito ako morate da ostanete kod kuće.
- Pričajte o novom korona virusu sa Vašom decom na jedan iskren način, koristeći jezik koji dete razume.
- Pomozite deci prilikom učenja od kuće i uverite se da imaju vremena i za igru.
- Pomozite deci da nađu pozitivne načine da iskažu svoja osećanja, kao što su strah i tuga. Ponekad angažovanje u kreativnim aktivnostima, kao što je igra ili crtanje, može da Vam pomogne u ovom procesu.
- Pomozite deci da ostanu u kontaktu sa drugovima i članovima porodice putem telefona i interneta.
- Proverite da li Vaša deca imaju vremena, van svakodnevnog gledanja u ekran, da zajedno sa Vama, obavljaju druge aktivnosti. Uradite nešto kreativno: nacrtajte sliku, napišite pesmu, izgradite nešto. Ispecite kolač. Pevajte ili plešite, ili se igrajte u bašti, ako je imate.
- Probajte da obezbedite uslove da Vaša deca ne provode mnogo vremena igrajući video-igrice.
Ako ste starija osoba
- Održavajte redovne kontakte sa Vašim voljenima telefonom, imejlom ili putem društvenih mreža.
- Održavajte redovne dnevne aktivnosti i njihovo vreme, što je više moguće, kao što su jelo, spavanje i aktivnosti u kojima uživate.
- Naučite da obavljate jednostavne dnevne fizičke aktivnosti kada ste u karantinu kod kuće, tako da možete da održavate mobilnost.
- Pronađite način kako da obezbedite praktičnu pomoć, ukoliko Vam bude potrebna, kao što je poziv za taksi, poziv da Vam se dostavi hrana ili poziv kada Vam je potrebna medicinska pomoć. Kada su u pitanju Vaši redovni lekovi obezbedite ih za najmanje mesec dana.
Ako imate problema sa mentalnim zdravljem
Ukoliko se lečite zbog problema sa mentalnim zdravljem obavezno nastavite da uzimate lekove koji su Vam prepisani, kao i to da da obezbedite zalihe tih lekova. Ukoliko se vidite sa Vašim lekarom saznajte kako da nastavite sa dobijanjem podrške tokom ove pandemije:
- Budite u kontaktu sa ljudima koji brinu o Vama i koji znaju koga možete da pozovete da Vam pomogne ukoliko se Vaše mentalno stanje pogorša.
- Ukoliko se lečite od alkoholizma ili uzimanja droga, može se desiti da COVID-19 dovede do pojačanih osećanja straha, uznemirenosti i izolacije, a sve to može da poveća rizik od upotreba supstanci, prestanka lečenja ili neusaglašenosti sa režimom lečenja. Nastavite da uzimate lekove koji su Vam prepisani, naročito ako uzimate opioidne lekove, kao što su metadon ili buprenorfin, i nađite načina za redovno snabdevanje Vašim lekovima. Ukoliko dobijate pomoć psihologa ili neke grupe, pokušajte da nastavite sa primanjem te pomoći tokom trajanja ovog virusa.
- Ukoliko se lečite od zavisnosti od igara ili kocke, ukoliko je moguće, nastavite sa lečenjem. Posavetujte se sa Vašim terapeutom kako da na najbolji način nastavite sa terapijom kod kuće.
