Posle četiri meseca „kovid krize“ i reklo bi se bezuspešne borbe protiv COVID-19 epidemije, nalazimo se na početku. Epidemija se razbuktava, bolesnih, umrlih i teških bolesnika na respiratorima se povećava.
Najteže je što moramo da priznamo da, kao i na početku, ne znamo mnogo o korona virusu koji epidemiju izaziva. Pokušavamo da verujemo da uspešnost naših mera, u najvećoj meri, zavisi od našeg ponašanja. U takvoj situaciji, kako kaže naš narod: „Ko se davi, za slamku se hvata”, pade mi na pamet da niko još ne pomenu zdravstveni menadžment i njegovu ulogu u „kovid krizi“.
Menadžment je veština koja doprinosi poboljšanju rada i spašavanju preduzeća koja su u krizi i propadaju. Tako je počelo sa menadžmentom u Srbiji 90-ih godina 20. veka. Tokom vremena menadžment se granao na sve oblike ljudskih aktivnosti do menadžmenta života u svakodnevici.
Hiljade i hiljade mladih upisali su i završili menadžment studije, pored ostalih i na našem Fakultetu za menadžment u Zaječaru. Jedan broj zdravstvenih menadžera ja zapošljen u zdravstvenim ustanovama na području Timočke Krajine. Gde su oni sada? I da li ima smisla postaviti pitanje koliko bi oni pomogli i razrešavanju „kovid krize“, posebno kada se radi o mogućnosti korišćenja zdravstvenog menadžmenta. Bez obzira, na njegov ograničeni prostor delovanja u sistemu zdravstvene zaštite, odnosno na funkcionisanje zdravstvenih organizacija.
Imajući u vidu da u „kovid krizi“ postoji i kriza u funkcionisanju zdravstvenog sistema sada je prilika da se menadžment u zdravstvu pokaže na delu. Ako bi se to dogodilo to bi bilo od višestruke koristi u „kovid krizi“.
Da bi se obezbedilo dobro funkcionisanje zdravstvenog menadžmenta potrebne su tačne, pravovremene informacije. Kada je o „kovid krizi“ reč, ogroman je broj informacija o epidemiji virusa COVID-19, koje se stvaraju svakog sata. U tome mediji imaju veliku ulogu. Od tačnih, pravovremenih i bez zapreka informacija koje cirkulišu među brojnim subjektima koji učestvuju u borbi sa korona virusom, zavisi uspostavljanje kontrole nad „kovid krizom“. Da bismo mogli iskoristiti mogućnosti zdravstvenog menadžmenta dobro bi bilo pogledati da li je i kako su korišćene menadžment veštine u suzbijanju ebole u Africi.
U našoj zemlji postoji protok informacija o virusu COVID-19, ali su one često ometane „šumovima“. Informacije o korona virusu nije moguće lako dobiti ni na lokalnom nivou, ni iz izvora informisanja na centralnom nivou, posebno pozivom na dežurne telefone Kriznog štaba, Instituta „Batut” i dr. Takvo funkcionisanje kovid informacionog sistema dovelo je do stvaranja nepoverenja u institucije i izvore informisanja.
Kada se radi o menadžmentu ebole u Africi, upravo od najvećeg značaja je bilo istinita i pravovremena obaveštenost o epidemiji ebole na jednoj strani naroda, na drugoj, drugih učesnika u suzbijanju epidemije.
Informacioni sistem u suzbijanju epidemije ebole u Africi, suočavao se sa istim problemima koji postoje kod nas – zastojem i zakašnjenjem u sakupljanju, protoku i korišćenju informacija o epidemiji. Sektor epidemiologije u zdravstvenim ustanovama, slično kao i kod nas bio je odvojen od operativnih sektora dijagnostike i lečenja bolesti, pa se podaci o obolelima i preminulima nisu podudarali. Kod nas, svi podaci sakupljaju se u Kriznom štabu, iz koga se selektivno objavljuju. Posebne teškoće su nastajale, kao i kod nas, zbog velike opterećenosti zdravstvenog sistema i iscrpljivanja tehnoloških i ljudskih resursa u suzbijanju epidemije.
Uspostavljanjem i uključivanjem u rad zdravstvenog informacionog menadžmenta u suzbijanju tzv. „drugog pika“ epidemije korona virusa, mogla bi se poboljšati efikasnost u stavljanju epidemije pod kontrolu i epidemiološku situaciju učinilo povoljnijom povezivanjem i stvaranjem čvrste partnerske veze između svih učesnika u suzbijanju virusa COVID-19 i koordinisana, politička, finansijska i stručna podrška.
Na taj način obezbedilo se promtno i tačno sakupljanje i korišćenje informacija o obolelima i umrlima od korona virusa i bolje praćenje toka epidemije i koordinacije svih aktivnosti, poboljšala bi se organizacija zdravstvene službe, preraspoređivanje i korišćenje tehnoloških mogućnost i kadrovskih resursa, omogućilo bi se brže otkrivanje pojave novih slučajeva obolelih od korona virusa i odgovor zajednice na njih. Bilo bi moguće brže i preciznije ocenjivanje rizika i uspostavljanja zdravstvenog nadzora nad novim žarištima i što je najvažnije – bolja saradnja sa narodom.
