Pronašla sam ga pre desetak godina. Napušten, usamljen i prilično oštećen, čamio je na tavanu nedovršene seoske kuće.
„Vauuu! Šta će ovo ovde?”, pitala sam svoju svekrvu.
„Što pitaš? Pa, gledaj kako je ružan, zato sam ga sklonila ovde”, odgovorila mi je.
Posmatram ja onaj stočić… sav mastan, izgreban, razdrndan… sav u nekim ogrebotinama, posekotinama i brazdama, od koji su neke bile dublje, neke pliće… Iskreno, to mi je bilo malo čudno, jer sam znala koliko se u toj kući nameštaj pažljivo čuva. Naročito kad su u pitanju stari komadi, poput tog stola.
Zamolila sam je da mi ga pokloni. Želela sam da ga sredim i koristim u stanu. Već sam zamislila taj stočić u nekoj nežnoj boji, sa cvetnim motivom po sredini, jer je nizak i okruglog oblika… ma baš sam imala veliku želju da ga uzmem, prelakiram i pomognem sirotom stočiću da započne život od početka.
Kaže mi svekrva: „Pa, sine, šta će ti…? Imam ja novi, sličan ovom. Daću vam njega ako ti se toliko sviđa. Mislim, glupo je da ga nosite u stan. Ovaj je star bar četrdeset godina… Kako da ti kažem… mi smo ga koristili da na njemu komadamo meso. Znaš ono kad koljemo za slavu, prase, jagnje… Ni za to nije više, mislila sam da ga izgorim.”
Tada sam shvatila odakle stočiću onoliko ožiljaka. Mnogo mu je smrtnih slučajeva prešlo preko glave.
Elem, prošlo je od tog mog prvog susreta sa divnim stočićem skoro deset godina. Ove zime smo renovirali stan i ja sam ga se setila… Pošto sam onomad uspela da ga spasim vatre, otišla sam po njega na onaj tavan, spakovala ga u gepek i odnela u „salon lepote“ gde ga je jedna divna žena potpuno oživela i doterala.
A svi su mislili da je njegovo prošlo. Da je kasno.
Nikad – nije – kasno!
Nije važno koliko godina imaš i koliko ožiljaka nosiš.
Eto šta se mom stočiću dogodilo… Preselio se u grad, sredio se. Sada ima novi život i voljen je. Upoznaje nove ljude, druži se, ima lep stan. Čak se i slikao za Instagram! (Možete ga upoznati na mom profilu @asikzena)
A bio je star, slomljen i odbačen.
Međutim, neko je u njemu video potencijal i pomogao mu da živi kako zaslužuje.
Ok… ja sam kouč i to je esencija mog zanimanja: pomoći ljudima (a izgleda i stolovima) da žive život koji zaslužuju i iskoriste svoj puni potencijal.
Ali, zapravo, početak novog života leži u toj jednostavnoj premisi: Za novi život, i to u punom sjaju, nikad nije kasno!
Do čitanja,
Ašik Žena
