Odgovorno tvrdim da je energija koju nosimo u sebi naše najveće bogatstvo. Bez nje ne bi bilo ni nas. Bez energije, njenog protoka, punjenja i pražnjenja, ne bismo bili u stanju da iskusimo život u svoj njegovoj punoći.
Kada se osećamo umorno, tromo, usporeno ili bezvoljno, ne samo da nam je teško da obavljamo svoje svakodnevne obaveze i da ne živimo punim plućima, već ulazimo u vrtlog različitih osećanja, jer uviđamo da se naše stanje odražava i na naš posao i ljude koje volimo.
Javi se ponekad krivica što zapostavljamo nešto ili nekog, a ponekad nemir i pritisak – zato što ne postižemo sve što bismo želeli. Počinjemo da osuđujemo sebe što nismo dovoljno organizovani i produktivni – jednostavno, imamo osećaj da gubimo vreme i ne znamo kako da se pokrenemo.
Gde grešimo?
Ponekad se dešava da pad energije obeležimo kao umor, pa pokušavamo da “lečimo” taj umor tako što ćemo se odmoriti, tako što nećemo raditi ništa.
Ali, ako ne radite neko vreme ništa i pružite sebi zasluženi odmor, a i dalje nemate energije, to je signal da je potrebno da uradite makar jednu od sledećih stvari:
1. Pronađite aktivnost koja vas puni dobrom energijom.
Šta je to što volite da radite i što čini da se osećate dobro? U čemu uživate?
Možda je to neki kreativni hobi koji ste odavno zapostavili ili kvalitetan razgovor sa osobom koju cenite?
Pronađite aktivnost koja vas opušta i posvetite joj se bar desetak minuta u danu.
Ponekad nismo iscrpljeni zbog toga što previše vremena posvećujemo onome što moramo da uradimo, već zbog toga što premalo vremena posvećujemo onome čime želimo da se bavimo.
2. Eliminišite kradljivce vaše energije.
Razmislite o tome šta ili ko vam bespotrebno crpi energiju?
Ukoliko je moguće, otklonite iz svog života sve što vam oduzima elan i životnu iskru. Ako smatrate da je nemoguće u potpunosti izbeći kontakt sa ljudima koji crpe vašu energiju ili apsolutno izbaciti aktivnosti koje vas umaraju, onda dajte sve od sebe da takve kradljivce energije u svom životu svedete na minimum.
3. Postavite sebi cilj.
Ponekad se ne krećemo jer ne znamo kuda bismo krenuli.
Zato bi bilo odlično da osmislite za sebe neki cilj, kako biste dobili navigaciju i znali gde da usmerite energiju. Naravno, to mora biti nešto što je vama zaista važno i što stvarno želite da postignete. Kada znamo da nas iščekuje neka divna destenacija, onda nam nije teško da ustanemo i u pet ujutru ukoliko je potrebno da bismo krenuli na put. Zar ne?
Do čitanja,
Ašik Žena
