Timočka Timočka
Početna / Kolumna / MISLOPISI: Kada ste poslednji put videli svica?
Kolumna „Mislopisi”: Kada ste poslednji put videli svica?

MISLOPISI: Kada ste poslednji put videli svica?

Tokom detinjstva duboko sam verovala da su svici povlašćena vrsta insekata koja postoji kako bi ljudima osvetlila pute. Bila sam ubeđena da ne pripadaju planeti Zemlji i da su ih anđeli poslali da pružaju ljudima mir u mraku. Ubrzo nakon polaska u osnovnu školu, biologija je demantovala moje uverenje, ali samo oduševljenje svicima nikada nije napustilo moje srce.

Živim u dobu kada sve češće čujem rečenicu kako se nema dovoljno vremena, mogućnosti i prilika. Kako se “Danas” mora žrtvovati zarad boljeg “Sutra”. Recept za sreću se u mnogome i za mnoge sveo na posedovanje, moć, novac, prećutne kompromisne odnose zarad izbegavanja samoće, dizanje sopstvene vrednosti spuštanjem tuđih i slično tome. Da li su i svici prestali da sijaju pod ovim našim podnebljem?

Život po nahođenju vođen glasom srca predstavlja veliki rizik, i zahteva puno hrabrosti. Kada smo to zaboravili jednu veoma važnu stvar, a to je da se ne možemo konstantno boriti da preživljavamo, ako usput malo i ne proživimo? Gde je nestalo divljenje životu koji nam je dat?

Nedavno sam provela nezaboravnu letnju noć u čarobnom Beogradu sa još par “živih” ljudi. Započeli smo u rustičnom kafiću u ulici Stevana Sremca pijući crno vino u drvenoj kućici na drvetu, zatim nastavili duž Svetogorske ulice uz veselo horsko pevanje pesama kultne grupe „Queen” pozivajući ljude sa ulice da pevaju zajedno sa nama. Da li znate šta se desilo? Pridružili su nam se. Niko nije razmišljao da li treba i da li je u redu, svi su pevali i smejali se. Završili smo u Studentskom, iliti Akademskom parku, u centru grada. Pili smo Zaječarsko pivo tik uz Dositeja Obradovića, Josifa Pančića i Jovana Cvijića i vodili konstruktivne i duboke razgovore do kasno u noć. Vratila sam se kući i dočekala izlazak Sunca na terasi.

Kada ste poslednji put oduvali maslačak u hodu? Pokušali da izbrojite ptice na nebu dok lete u svom jatu? Dozvolili kiši da vas pokvasi? Vodili ljubav satima na plaži? Pevali iz sveg glasa? Hodali bosi i jurili veverice? Izvadili staru haljinu iz ormara i prepravili je u novu? Pomirisali bebinu kožu i udahnuli život kroz nju? Rasplakali se od sreće?

Kada ste poslednji put sedeli u tišini bašte svog srca i zalivali je mirom?

Te veličanstvene noći u Studentskom parku upitali su me kada sam poslednji put videla svica. A ja sam se zapitala kada sam to prestala da ga tražim. Život je pun svitaca, samo ih treba primetiti. Treba izvući najbolje iz svakog dana i čoveka, a onda i neka “moranja” padnu lakše. Neka svako “Danas” ima barem jednog svica, jedno oduševljenje ili radost, i nemoguće je da naše “Sutra” ne bude bolje.

— „U srcu neka ti borave Vera, Vizija i Strpljenje, i ceo je svet tvoj.” —

Možda će Vas zanimati

Rajačka škola zdravlja: O korona virusu

Rajačka narodna škola zdravlja: Šta radi Svetska zdravstvena organizacija (SZO)?

Uz Međunarodni komitet Crvenog krsta (Crveni krst), Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je nadnacionalno telo s …

Rajačka škola zdravlja: O korona virusu

Rajačka narodna škola zdravlja: “Sitnice” koje ne smete zaboraviti

Družeći se sa korona virusom, već punih pet meseci, naučili smo kako da se čuvamo …

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x

Pin It on Pinterest

Odabir pisma

Ćirilica Latinica