Timočka Timočka
Početna / Kolumna / MISLOPISI: Slonova kost
Kolumna „Mislopisi”: Slonova kost

MISLOPISI: Slonova kost

Juče mi je iz ruku ispala mamina ogrlica od slonove kosti. Dobila ju je na poklon od oca davne 1979., nakon redovnog završetka osnovnih studija. Perlice su se teatralno prosule svuda po sobi. Trebalo je da mi bude žao, i da se potresem, ali iz nekog razloga nisam. Imala sam samo osećaj da je nešto staro konačno prestalo da postoji, i da dolazi nešto novo, uverljivije i čvršće.

Već mesec dana flertujem sa ogrlicom iz izloga jedne prodavnice, i čekam da mi dosadi. Jutro nakon nesreće sa maminom ogrlicom, otišla sam u Knez Mihailovu ulicu i ušetala u prodavnicu. Nikada ranije nisam tako rano šetala centrom Beograda sama, ujutru. Bili su to poslednji talasi neke tihe svežine pred ljudski žamor i letnju vrelinu. Osetila sam se počastvovano što sam deo buđenja života u srcu prestonice. Dočekala me je nasmejana prodavačica informacijom da je od danas popust od trideset posto na sve artikle. Nije valjda?!

Te večeri sam ponosito ponela svoju novi modni detalj u izlasku sa drugaricom koja je došla u posetu Beogradu. Srela sam slučajno u toku večeri dvoje ljudi koji predstavljaju “juče” u mom životu i koji su pokušavali da na veoma naporne načine budu deo mog “danas”. Svi mi imamo odnose koji traju odvajkada. Drugarstva iz obdaništa, komšiluka i onog doba kada smo svi bili mali i jednaki. Tu su i oni pokušaji nekih druženja koji su imali pauze, pa sastavljanja, pa opet pauze i tako u nedogled. Sve je to divno, neophodno i deo šire slike. Tvrdim da najbolje spoznamo Ko i Šta Nismo upravo kušajući druge.

U celoj toj mreži raznih individua koje zapravo mi sami biramo da “vučemo” sa sobom na leđima, dođe momenat kada otkrijemo da imamo moć da umanjimo balast sa ramena. Shvatimo da više nismo ni mi njihova, a ni oni naša, šoljica čaja. Tu leži dobar deo koncepta zvanog samopoštovanje. Ne treba odbaciti nikoga, već ga pustiti da u ljubavi ode od nas. Tako da, kada ga sretnemo, možemo mu preko puta druge strane trotoara udeliti osmeh za ono lepo zajedničko “juče”.

Neki će biti gordi i besni, i olakšati vam njihovo otpuštanje. U trenutku njihove ljutne što ste iskreni, izvucite kartu bezuslovnog razumevanja iz špila, ne osuđujte njihovo nerazumevanje šire slike i dajte im vaš “hleb” na njihov “kamen”. Neki drugi će osetiti blagu distancu, možda će pitati zašto, a možda i ne, i to je u redu. Ne vole svi da im se postavljaju ogledala ispred očiju. Kada puštamo ljude da odu iz naših života, mi zapravo napuštamo Nas u njima. Ostavljamo fragmente naše ličnosti koji nam više nisu od koristi. Približavamo se kvalitetnijem i boljem sopstvu.

Slonova kost simbolizuje čistoću i snagu duha zbog svoje boje i čvrstine. Otporna je na raspadanje. Čovek može postajati bolja verzija sebe vremenom, baš kao što se moja ogrlica transformisala u lepšu i meni dražu. Grane sebe nalazimo u drugima, ali samo stablo je oduvek u nama. Možda je cilj otkriti koje grane će biti čvrste i postojane, a koje će ubrzo istruleti i otpasti.

Hvala mojoj ogrlici, koja me je verno čekala. Koja je znala i pre mene da ću joj se vratiti. Možda je tako i sa ljudima. Ako ih u miru pustimo da odu, možda dočekamo neke nove, lepše i nama prikladnije.

— „U srcu neka ti borave Vera, Vizija i Strpljenje, i ceo je svet tvoj.” —

Možda će Vas zanimati

Rajačka škola zdravlja: O korona virusu

Rajačka narodna škola zdravlja: Budite strpljivi

Biti strpljiv, to je najteže, reći ćete. Ali, u ovoj zdravstvenoj krizi, pred trećim naletom …

Kolumna „Mislopisi”: Portal očajnih

MISLOPISI: Portal očajnih

Postprvomajska kafica sa mojom drugaricom Ivanom i prepričavanje dogodovština od proteklih dana. Na repertoaru je …

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx
()
x

Pin It on Pinterest

Odabir pisma

Ćirilica Latinica