Ključni problem bezbednosti biciklista u saobraćaju je njihova ranjivost, s obzirom da i pri relativno malim brzinama često zadobijaju teške telesne povrede, uglavnom zbog toga što je njihova jedina zaštita njihova odeća. Takođe bitan problem je i nepostojanje odgovarajuće infrastrukture (biciklističke staze i trake), te su biciklisti primorani da za kretanje u saobraćaju koriste površine namenjene za kretanje motornih vozila.
Saobraćajne nezgode sa biciklistima (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)
Biciklisti su često teško uočljivi od strane drugih učesnika u saobraćaju, a često i sami ne poštuju pravila saobraćaja (postupanje u skladu sa saobraćajnom signalizacijom, zabrana korišćenja mobilnih telefona, audio i video uređaja, upotreba svetala na biciklu i dr), s tim u vezi su neretko i učesnici u saobraćajnim nezgodama.
Saobraćajne nezgode sa učešćem biciklista, zbog njihove velike ranjivosti, češće za posledicu imaju poginula lica, nego što je to slučaj kod saobraćajnih nezgoda sa učešćem samo motornih vozila sa zatvorenom karoserijom. Tako, kada se uporedo posmatraju podaci o nastradalim biciklistima i nastradalim vozačima i putnicima u putničkim automobilima, dolazi se do podataka da biciklisti kada učestvuju u saobraćajnoj nezgodi imaju oko sedam puta veći rizik da smrtno stradaju nego što je to slučaj sa putnicima i vozačima u putničkim automobilima.
Grafikon — Osnovni pokazatelji bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Zaječara u periodu od 2013. do 2017. godine
Analizirajući treći grafikon na kome su predstavljeni osnovni pokazatelji bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Zaječara za period od 2013. do 2017. godine, uočićemo da je u pomenutom periodu poginulih biciklista bilo 4, što čini 14% poginulih lica u SN (u Srbiji čine 9% svih poginulih lica u SN), dok je 103 biciklista teže ili lakše povređeno, što čini 21% povređenih lica u SN (u Srbiji čine 8% svih povređenih lica u SN). Najviše biciklista je stradalo 2015. godine kad je jedno lice izgubilo život, dok je 31 lice povređeno.
