Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Krstovdan, koji u crkvenom učenju označava nalaženje krsta na kojem je razapet Isus Hristos.
Slavi se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra. Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama našla je Časni krst na kome je razapet Isus Hrist.
Na vest da je Časni Krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda, pa ga je patrijarh Makarije podigao na jedno uzvišenje. Taj dan se slavi kao Krstovdan.
Krstovandan, koji u pravoslavnom kalendaru poznat i kao Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.
Praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, koji je održan 326. godine.
Krstovdan je jedan od najznačajnijih praznika u godini. Danas se obavezno strogo posti, mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe.
Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.
U svim selima isplaćuju „poljake“, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
Ovo je i dan kada se bere i posvećuje bosiljak koji se koristi u svim hrišćanskim obredima tokom godine.
Održavaju se i vašari. Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina, naredna godina biće sušna.
