Danas se proslavlja Sveti Nikola, najzastupljenija slava u Srbiji. Uobičajeno je da se kaže da „pola Srbije slavi Nikolu, a druga polovina ide na slavu“.
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.
Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste.
Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC. Posvećeno mu je više od 600 crkava.
Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.
Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.
Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca, ako su bila poslušna, dobijaju poklone. Zaštitnik je grada Amsterdama.
Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, „proizveo“ za sveštenika grada Mira.
Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je siromašnima.
Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.
Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Običaj je da se uoči Svetog Nikole, u vreme prazničnog bdenija, sve lađe zaustave i bace sidra. Uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Pripremaju topove za paljbu odajući počast svome zaštitniku.
Prema verovanju, Sveti Nikola mogao je da izleči svaku boljku. Smatra se i da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom.
Na Svetog Nikolu, ne valja raditi bilo kakve kućne poslove, a nikako ne valja prati veš, čistiti kuću.
Na Nikoljdan običaj je da se sadi pšenica, kako bi izrasla do Božića.
Prema predanju, na Svetog Nikolu valja darivati decu. U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone.
Tradicionalno, na jugu Srbije na ovaj dan prave se šareni kolači u obliku ptice.
Postoji verovanje u narodu da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna i da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.
