Srpska pravoslavna crkva slavi danas Blagovesti, praznik posvećen saznanju device Marije da će roditi spasitelja ljudskog roda.
Blagovesti se praznuju od prvih dana hrišćanske propovedi, jer se smatra da je ovom vešću arhangela Gavrila obistinjeno proročanstvo strarozavetnog proroka Danila i da je vešću anđela blagovesnika počela hrišćanska istorija spasenja.
Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji obasjan arhangelskom svetlošću, „u trenutku kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom velikom proropčanstvu“, i saopštio joj da će roditi sina Božjeg.
Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom svetog duha na prečistu devu“, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila: „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom”, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
U pravoslavnim hramovima scena Blagovesti sa devicom Marijom sa belim krinom i Jevanđeljem u ruci slika se na carskim dverima koja su ulaz u oltarski prostor i simbolično put u Carstvo nebesko.
Praznik Blagovesti i bezgrešnog začeća device Marije, koja je u 15. godini poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine, slavi se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Blagovesti, kao i Božić i Vaskrs, spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike.
Blagovesti se smatraju koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.
Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
