Srpska pravoslavna crkva danas, 29. januara, obeležava Časne verige, praznik posvećen okovima Svetog apostola Petra, u koje ga je, progoneći hrišćane, okovanog bacio kralj Irod. Prema hrišćanskom predanju, verige su čudesnim javljanjem anđela same spale u tamnici, nakon čega je apostol Petar napustio zatvor i nastavio da propoveda reč Božju u drugim krajevima.
Verige u koje je Sveti Petar bio okovan hrišćani su vekovima čuvali, verujući u njihovu izuzetnu isceliteljsku moć. Jerusalimske verige su tajno prenošene s kolena na koleno više od četiri veka nakon čudesnog izbavljenja apostola Petra. Prema predanju, mnogi bolesnici su se izlečili samo dodirom sa ovim okovima, zbog čega su čuvane ne samo kao uspomena na velikog apostola, već i kao svetinja sa celebnom snagom. Danas se ove verige čuvaju u Crkvi Svetog Petra u Rimu. U narodu je dugo bio poštovan i ubrus kojim su vernici brisali Svetog apostola Pavla tokom mučenja, ali je on kasnije izgubljen.
Prema narodnoj legendi, i Sveti Sava je jednom bio okovan u verige, koje je po oslobođenju sačuvao i koristio za lečenje bolesnih. Predanje kaže da se Sveti Sava jednom susreo sa Svetim apostolom Petrom i da su tada razmenili okove – Sava je Petru dao hladne, a Petar Savi vruće verige. Veruje se da je upravo ta razmena donela ravnotežu u prirodi, kako leti ne bi bilo prevruće, a zimi previše hladno.
Narodna verovanja i običaji
Časne verige su u narodu poznate i pod nazivima Verige, Verižice, Verignjaci, Kuke i verige. Praznik se u pojedinim domovima obeležava i kao krsna slava, a vezuje se za zaštitu od vatre, groma i drugih nesreća, kao i za napredak stoke i dobrobit domaćinstva.
Iako praznik nije obeležen crvenim slovom, veruje se da na ovaj dan ne treba raditi teške fizičke poslove, jer bi se time „otežale verige Svetog Petra“. S druge strane, kućni poslovi su dozvoljeni, pa se smatra da dom treba urediti i raspremiti. Po narodnom verovanju, ako kuća zablista na Časne verige, to donosi sreću i radost ukućanima. Žene, prema običaju, tog dana poste.
Posebno mesto u narodnim verovanjima ima zaštitna uloga Časnih veriga. U srpskom narodu postoji običaj da se na ovaj dan kućni prag vezuje lancima ili verigama, kako bi se dom zaštitio od nečastivih ljudi, zlih sila i nesreće. Prema verovanju, zveri na ovaj dan ne napadaju ljude, a smatra se i da ne treba kretati na put, jer bi time dom ostao nebranjen i izložen opasnostima. U starini se verovalo da bi odlazak na put na Časne verige mogao doneti grom u kuću, požar na letini ili napad vukova na stoku.
Na Kosovu i Metohiji, kao i u drugim krajevima, Časne verige se praznuju i „da ne bude kuge“. Stočari u zoru zahvataju nenačetu vodu na izvoru i njome prskaju stoku, verujući da će tako biti zdrava i napredna. Isti običaj primenjuju i ratari, koji vodom prskaju žito u koševima, kako bi uspešno „izguralo“ zimu do kraja.
Prema narodnom verovanju, na Časne verige ne šije se odeća, jer se smatra da onaj ko nosi odelo sašiveno tog dana može nastradati od groma. Praznik se svetkuje i radi zaštite od grada, požara i drugih vremenskih nepogoda. U narodu je prisutno i uverenje da od Časnih veriga počinje blaže vreme, jer Bog, kako se veruje, usijanim verigama počinje da zagreva zemlju.
