Српска православна црква данас, 29. јануара, обележава Часне вериге, празник посвећен оковима Светог апостола Петра, у које га је, прогонећи хришћане, окованог бацио краљ Ирод. Према хришћанском предању, вериге су чудесним јављањем анђела саме спале у тамници, након чега је апостол Петар напустио затвор и наставио да проповеда реч Божју у другим крајевима.
Вериге у које је Свети Петар био окован хришћани су вековима чували, верујући у њихову изузетну исцелитељску моћ. Јерусалимске вериге су тајно преношене с колена на колено више од четири века након чудесног избављења апостола Петра. Према предању, многи болесници су се излечили само додиром са овим оковима, због чега су чуване не само као успомена на великог апостола, већ и као светиња са целебном снагом. Данас се ове вериге чувају у Цркви Светог Петра у Риму. У народу је дуго био поштован и убрус којим су верници брисали Светог апостола Павла током мучења, али је он касније изгубљен.
Према народној легенди, и Свети Сава је једном био окован у вериге, које је по ослобођењу сачувао и користио за лечење болесних. Предање каже да се Свети Сава једном сусрео са Светим апостолом Петром и да су тада разменили окове – Сава је Петру дао хладне, а Петар Сави вруће вериге. Верује се да је управо та размена донела равнотежу у природи, како лети не би било превруће, а зими превише хладно.
Народна веровања и обичаји
Часне вериге су у народу познате и под називима Вериге, Верижице, Веригњаци, Куке и вериге. Празник се у појединим домовима обележава и као крсна слава, а везује се за заштиту од ватре, грома и других несрећа, као и за напредак стоке и добробит домаћинства.
Иако празник није обележен црвеним словом, верује се да на овај дан не треба радити тешке физичке послове, јер би се тиме „отежале вериге Светог Петра“. С друге стране, кућни послови су дозвољени, па се сматра да дом треба уредити и распремити. По народном веровању, ако кућа заблиста на Часне вериге, то доноси срећу и радост укућанима. Жене, према обичају, тог дана посте.
Посебно место у народним веровањима има заштитна улога Часних верига. У српском народу постоји обичај да се на овај дан кућни праг везује ланцима или веригама, како би се дом заштитио од нечастивих људи, злих сила и несреће. Према веровању, звери на овај дан не нападају људе, а сматра се и да не треба кретати на пут, јер би тиме дом остао небрањен и изложен опасностима. У старини се веровало да би одлазак на пут на Часне вериге могао донети гром у кућу, пожар на летини или напад вукова на стоку.
На Косову и Метохији, као и у другим крајевима, Часне вериге се празнују и „да не буде куге“. Сточари у зору захватају неначету воду на извору и њоме прскају стоку, верујући да ће тако бити здрава и напредна. Исти обичај примењују и ратари, који водом прскају жито у кошевима, како би успешно „изгурало“ зиму до краја.
Према народном веровању, на Часне вериге не шије се одећа, јер се сматра да онај ко носи одело сашивено тог дана може настрадати од грома. Празник се светкује и ради заштите од града, пожара и других временских непогода. У народу је присутно и уверење да од Часних верига почиње блаже време, јер Бог, како се верује, усијаним веригама почиње да загрева земљу.
