Srpska pravoslavna crkva slavi Detinjce, praznik koji je uvek treće nedelje pre Božića. Danas roditelji vezuju decu isto kao što će i ona naredne nedelje vezivati majke, očekujući otkup.
Nedelju dana posle ovog praznika padaju Materice, a u poslednju nedelju pred Božić slave se Oci.
Sva tri praznika su božićni praznici, koji doprinose da se deca i roditelji bolje razumeju, poštuju i uvažavaju.
Detinjci su jedan od najzanimljivijih i po mnogima jedan od najlepših porodičnih praznika kod pravoslavaca.
Običaji nalažu da odrasli rano ujutro, ili po dolasku s bogosluženja, vezuju svoju ili tuđu decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se „dreše“.
Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom, pa za taj dan nabave neku „čast“.
Za vezivanje obično koriste kaiš, gajtan, kanap ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.
U ove dane sprema se svečaniji ručak nego obično, ali obavezno postan jer je vreme Božićnog posta.
Oko trpeze se okuplja cela porodica i oni provode ceo dan zajedno sve ove praznike.
Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce ima višestruku simboliku.
Simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama, zatim upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama.
Takođe, običaji za ove praznike simbolično predstavljaju pripremu za doček najradosnijeg praznika koji je pomirio čoveka sa Bogom, odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
Svečarenje praznika sa mnoštvom običaja, a srpski narod se izdvaja po bogatstvu detalja u njihovom čuvanju, jeste i garancija opstanka tradicije. U srpskoj duhovnoj riznici uloga običaja i njihovog međugeneracijskog prenošenja iskazana je i poslovicom: „Bolje da propadne selo, nego običaj”.
