У оквиру измена програма наставе предмета Српски језик и књижевност у гимназијама комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања одлучила је да из трећег разреда искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог – чувену збирку велике песникиње „Тражим помиловање”.
Чувена збирка велике српске песникиње искључена је из програма за четврти, а њен избор поезије из трећег разред гимназије, пишу „Вечерње новости”, наводећи да је Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања образложила да се збирка Десанке Максимовић не уклапа у „оквир епохе“.
На одлуку је хитро реаговала и Задужбина „Десанка Максимовић”, писмом Министарству просвете, Националном просветном савету и Заводу за унапређење образовања и васпитања, које су подржали Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Алек Вукадиновић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић и др. У „утуку“ који је Завод упутио Задужбини, објашњени су „разлози“ за такав потез.
Чланови комисије Завода дуго су разговарали о најзрелијој збирци поезије велике песникиње, „Тражим помиловање”, и закључили да се „ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај“. Ипак, разматрајући захтев Задужбине, предложили су да се збирка нађе у програму за први разред гимназије, уз закључак да би „на овај начин збирка нашла своје право место као одјек књижевне епохе средњег века“.
„Прекрајање књижевне историје и несумњивих вредности српског књижевног канона преко свеукупног дела Десанке Максимовић са којим треба да се упознају ученици 3. и 4. разреда средње школе је, најблаже речено, делатност која погађа у само срце нашег идентитета”, изјавила је за „Вечерње новости” Светлана Шеатовић, управница Десанкине задужбине.
Шеатовић додаје и то да је одговор да је „Тражим помиловање” „ванвременско и да је одјек епохе средњег века“ јесте поништавање дуготрајног рада научника који су тумачили дело ове песникиње у 24 зборника радова и доказали модерност и универзалну вредност њене поезије. Нажалост, на делу је писање неке нове књижевне историје, ослоњене на нове вредности, газећи песникињу духа, епохе и народа. Тражимо помиловање за Десанку Максимовић!
