Selo Zvezdan nalazi se šest kilometara od Zaječara, sa osloncem na južni obod brda Đule. Veći deo naselja leži na levoj obali Crnog Timoka, dok je manji deo smešten na desnoj strani. Prema poslednjim podacima, naselje ima oko 1.200 stanovnika, a meštani se pretežno bave poljoprivredom.
Zvezdan je nastao naseljavanjem stanovništva sa Kosova u vreme seobe pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem 1690. godine. Prema kazivanjima najstarijih meštana, preci današnjih Zvezdanaca nekada su živeli u selu Ravnoj Sjenici, u blizini Lipljana, odakle je, po predanju, došlo devet porodica.
Po jednoj verziji, veća grupa Kosovljana koja je putovala dolinom Južne Morave i preko Čestobrodice skrenula je na istok i podelila se u nekoliko manjih grupa koje su nastavile dolinom Crne reke. Jedne noći zaustavili su se u ravnici u donjem toku reke. Nebo je bilo prekriveno zvezdama, pa su, oduševljeni prizorom, odlučili da se tu nasele i mestu daju ime Zvezdan. Prema drugoj verziji, naziv je nastao po kuli-svetilji koju su, kako se veruje, podigli Latini kako bi pomogli putnicima koji su tuda prolazili noću. Kula je nosila naziv „Zvezda”, što je vremenom preraslo u Zvezdan. Stari Zvezdanci dodaju da ime možda potiče i od sela Zvezda, koje se nalazilo u blizini Ravne Sjenice, odakle su se, po predanju, doselili njihovi preci.
Meštani su vekovima negovali kosovski duh, a jedan od simbola očuvanja tradicije danas je Kulturno-umetničko društvo „Božur”.
„Selo je nastalo naseljavanjem ljudi sa Kosova u vreme seobe pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem 1690. godine. Prema predanjima, ima tri verzije kako je selo dobilo ime. Po jednoj verziji, veća grupa Kosovljana, koja je išla dolinom Južne Morave i preko Čestobrodice, skrenula je na istok i podelila se na nekoliko manjih grupa koje su pošle dalje dolinom Crne reke. Jedne noći grupa se zaustavila u ravnici, u donjem toku Crne reke. Te noći nebo je bilo tako prekriveno zvezdama. Umorni putnici su se dugo divili zvezdanoj noći, idućeg jutra nisu krenuli dalje, a svoje naselje nazvali Zvezdan. Po drugoj verziji, ime je nastalo po kuli svetilji koju su sagradili Latini da bi pomogli putnicima koji su noću tuda prolazili. Kulu su nazivali ’Zvezda’ i vremenom je došlo do imena Zvezdan. Stari Zvezdanci kažu da ime mesta potiče od Zvezde kako se zvalo selo blizu Ravne Sjenice, odakle su se navodno Zvezdanci doselili. Samo kulturno-umetničko društvo je od velikog značaja za nas i predstavljaju imidž sela ova deca koja igraju”, istakao je Slaviša Krstić, predsednik Saveta MZ Zvezdan.
Kulturno-umetničko društvo iz Zvezdana postoji od 1920. godine i u početku se sastojalo od pozorišne družine i pevačkog društva. Tokom godina ansambl je više puta menjao naziv, a od 2001. godine nosi ime „Božur”. Danas broji oko 80 aktivnih članova i ima folklornu i pevačku grupu.
„KUD je nastao 1920. godine, sastojao se od pozorišne družine i pevačkog društva. Nije prekidalo sa radom ni u Drugom svetskom ratu. Prvo se KUD zvao ’Zvezdan’, pa ’Kosovo’. Od 1950. do 2001. godine KUD nosi naziv ’Vule Žikić’ po svom članu koji je nastradao u narodnooslobodilačkoj borbi. Od 2001. ansambl dobija naziv ’Božur’ da bi se na taj način približilo poreklo sa Kosova. Imamo 80 aktivnih članova i sastoji se od folklorne i pevačke grupe. Učestvovali smo na raznim nastupima međuokružnim, republičkim i međunarodnim, u inostranstvu. Takođe imamo i veliki broj nagrada. Igramo naše stare igre, koje su poreklom sa Kosova”, navela je Dragana Manić, predsednica KUD-a „Božur”.
Ansambl okuplja veliki broj mladih koji vole folklor. Većina njih odabrala je ovaj poziv radi očuvanja kulture i tradicije svojih predaka sa Kosova koji su se doselili na ovo područje.
„Bila sam baš mala kada sam počela da igram folklor i nakon pauza sam se vratila. Omiljene igre su mi naše koje igramo i Crnorečje. Volim folklor zbog društva i preporučila bih svima”, rekla je Sofija Micić, KUD „Božur” Zvezdan.
„Igram već nekoliko godina. Folklor je jako lepa stvar zbog putovanja, druženja i igranja. Svim mladim ljudima bih preporučila. Omiljene igre su mi iz Leskovca, Gnjilana i Pčinje. Osvajala sam nagrade za najlepšu čobanicu i pastiricu i u nekim seoskim igrama sam isto osvajala”, kaže Milica Ćurčija, KUD „Božur” Zvezdan.
„Bavim se folklorom od svoje 6. godine i preporučila bih ga svima, prvenstveno mladima zbog druženja i putovanja. Sem toga, na ovaj način doprinosimo očuvanju kulture, tradicije i običaja. Omiljene igre su mi iz Leskovca i Crnorečja, ali je svaka posebna na svoj način”, poručila je Tamara Milivojević, KUD „Božur” Zvezdan.
„Igram tri–četiri godine i omiljene igre su mi naše igre i Crnorečje. Preporučio bih drugima zbog putovanja i društva i da očuvamo tradiciju”, kaže Marko Golubović, KUD „Božur” Zvezdan.
„Igram nekoliko godina. Omiljene igre su mi naše i Crnorečje i preporučio bih folklor zbog društva i putovanja”, dodaje Miloš Stevanović, KUD „Božur” Zvezdan.
„Igram oko četiri godine, omiljene igre su mi ove koje igramo i iz Crnorečja. Preporučila bih svima da se bave folklorom”, kazala je Milica Dojčinović, KUD „Božur” Zvezdan.
U Zvezdanu se tradicionalno održava manifestacija „Sabor kosovskih Srba Timočke Krajine”, posvećena očuvanju i predstavljanju kulturnog nasleđa sela čiji su stanovnici poreklom sa Kosova i Metohije.
Tom prilikom nastupaju brojna kulturno-umetnička društva iz istočne Srbije, a događaj je značajan i za Grad Zaječar.
„Velika mi je čast što imam tu privilegiju da vam se baš ja obratim. Uvek volim da dođem u ovo selo, jer ovde imam i prijatelje. Drago mi je što je sala ispunjena i što ima ovoliko dece u narodnim nošnjama, što znači da i Zvezdan, a i sva druga sela čuvaju svoju tradiciju i kulturnu baštinu. Lokalna samouprava uvek će podržati ovakve događaje. Želja je da svako selo ima svoj dan, koji će se provesti u igri, veselju i sa osmehom na licu. Pohvala ide i Mesnoj zajednici Zvezdan i Centru za kulturu koji su se potrudili da sve organizuju”, poručio je Milan Stanković, pomoćnik gradonačelnika Zaječara.
KUD „Božur” iz Zvezdana danas važi za jedan od najnagrađivanijih ansambala na području Zaječara, a njegovi članovi nastavljaju da čuvaju bogatu tradiciju kosovskih Srba koji su pre više vekova svoj novi dom našli upravo u istočnoj Srbiji.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
