Село Звездан налази се шест километара од Зајечара, са ослонцем на јужни обод брда Ђуле. Већи део насеља лежи на левој обали Црног Тимока, док је мањи део смештен на десној страни. Према последњим подацима, насеље има око 1.200 становника, а мештани се претежно баве пољопривредом.
Звездан је настао насељавањем становништва са Косова у време сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године. Према казивањима најстаријих мештана, преци данашњих Звезданаца некада су живели у селу Равној Сјеници, у близини Липљана, одакле је, по предању, дошло девет породица.
По једној верзији, већа група Косовљана која је путовала долином Јужне Мораве и преко Честобродице скренула је на исток и поделила се у неколико мањих група које су наставиле долином Црне реке. Једне ноћи зауставили су се у равници у доњем току реке. Небо је било прекривено звездама, па су, одушевљени призором, одлучили да се ту населе и месту дају име Звездан. Према другој верзији, назив је настао по кули-светиљи коју су, како се верује, подигли Латини како би помогли путницима који су туда пролазили ноћу. Кула је носила назив „Звезда”, што је временом прерасло у Звездан. Стари Звезданци додају да име можда потиче и од села Звезда, које се налазило у близини Равне Сјенице, одакле су се, по предању, доселили њихови преци.
Мештани су вековима неговали косовски дух, а један од симбола очувања традиције данас је Културно-уметничко друштво „Божур”.
„Село је настало насељавањем људи са Косова у време сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године. Према предањима, има три верзије како је село добило име. По једној верзији, већа група Косовљана, која је ишла долином Јужне Мораве и преко Честобродице, скренула је на исток и поделила се на неколико мањих група које су пошле даље долином Црне реке. Једне ноћи група се зауставила у равници, у доњем току Црне реке. Те ноћи небо је било тако прекривено звездама. Уморни путници су се дуго дивили звезданој ноћи, идућег јутра нису кренули даље, а своје насеље назвали Звездан. По другој верзији, име је настало по кули светиљи коју су саградили Латини да би помогли путницима који су ноћу туда пролазили. Кулу су називали ’Звезда’ и временом је дошло до имена Звездан. Стари Звезданци кажу да име места потиче од Звезде како се звало село близу Равне Сјенице, одакле су се наводно Звезданци доселили. Само културно-уметничко друштво је од великог значаја за нас и представљају имиџ села ова деца која играју”, истакао је Славиша Крстић, председник Савета МЗ Звездан.
Културно-уметничко друштво из Звездана постоји од 1920. године и у почетку се састојало од позоришне дружине и певачког друштва. Током година ансамбл је више пута мењао назив, а од 2001. године носи име „Божур”. Данас броји око 80 активних чланова и има фолклорну и певачку групу.
„КУД је настао 1920. године, састојао се од позоришне дружине и певачког друштва. Није прекидало са радом ни у Другом светском рату. Прво се КУД звао ’Звездан’, па ’Косово’. Од 1950. до 2001. године КУД носи назив ’Вуле Жикић’ по свом члану који је настрадао у народноослободилачкој борби. Од 2001. ансамбл добија назив ’Божур’ да би се на тај начин приближило порекло са Косова. Имамо 80 активних чланова и састоји се од фолклорне и певачке групе. Учествовали смо на разним наступима међуокружним, републичким и међународним, у иностранству. Такође имамо и велики број награда. Играмо наше старе игре, које су пореклом са Косова”, навела је Драгана Манић, председница КУД-а „Божур”.
Ансамбл окупља велики број младих који воле фолклор. Већина њих одабрала је овај позив ради очувања културе и традиције својих предака са Косова који су се доселили на ово подручје.
„Била сам баш мала када сам почела да играм фолклор и након пауза сам се вратила. Омиљене игре су ми наше које играмо и Црноречје. Волим фолклор због друштва и препоручила бих свима”, рекла је Софија Мицић, КУД „Божур” Звездан.
„Играм већ неколико година. Фолклор је јако лепа ствар због путовања, дружења и играња. Свим младим људима бих препоручила. Омиљене игре су ми из Лесковца, Гњилана и Пчиње. Освајала сам награде за најлепшу чобаницу и пастирицу и у неким сеоским играма сам исто освајала”, каже Милица Ћурчија, КУД „Божур” Звездан.
„Бавим се фолклором од своје 6. године и препоручила бих га свима, првенствено младима због дружења и путовања. Сем тога, на овај начин доприносимо очувању културе, традиције и обичаја. Омиљене игре су ми из Лесковца и Црноречја, али је свака посебна на свој начин”, поручила је Тамара Миливојевић, КУД „Божур” Звездан.
„Играм три–четири године и омиљене игре су ми наше игре и Црноречје. Препоручио бих другима због путовања и друштва и да очувамо традицију”, каже Марко Голубовић, КУД „Божур” Звездан.
„Играм неколико година. Омиљене игре су ми наше и Црноречје и препоручио бих фолклор због друштва и путовања”, додаје Милош Стевановић, КУД „Божур” Звездан.
„Играм око четири године, омиљене игре су ми ове које играмо и из Црноречја. Препоручила бих свима да се баве фолклором”, казала је Милица Дојчиновић, КУД „Божур” Звездан.
У Звездану се традиционално одржава манифестација „Сабор косовских Срба Тимочке Крајине”, посвећена очувању и представљању културног наслеђа села чији су становници пореклом са Косова и Метохије.
Том приликом наступају бројна културно-уметничка друштва из источне Србије, а догађај је значајан и за Град Зајечар.
„Велика ми је част што имам ту привилегију да вам се баш ја обратим. Увек волим да дођем у ово село, јер овде имам и пријатеље. Драго ми је што је сала испуњена и што има оволико деце у народним ношњама, што значи да и Звездан, а и сва друга села чувају своју традицију и културну баштину. Локална самоуправа увек ће подржати овакве догађаје. Жеља је да свако село има свој дан, који ће се провести у игри, весељу и са осмехом на лицу. Похвала иде и Месној заједници Звездан и Центру за културу који су се потрудили да све организују”, поручио је Милан Станковић, помоћник градоначелника Зајечара.
КУД „Божур” из Звездана данас важи за један од најнаграђиванијих ансамбала на подручју Зајечара, а његови чланови настављају да чувају богату традицију косовских Срба који су пре више векова свој нови дом нашли управо у источној Србији.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Зајечара. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
