Prvih šest meseci bebe dobijaju sve hranjive materije koje su im potrebne za napredovanje iz majčinog ili adaptiranog mleka. S obzirom na to koliko su roditelji u prvim mesecima života njihovog deteta konfuzni, pogotovo oni koji po prvi put dobiju dete, veliko je olakšanje znati da ste bar mirni kada je u pitanju ishrana deteta.
Ali upravo zato prelazak na čvrstu hranu može biti neprijatan. Iako će majčino mleko i dalje ostati glavni izvor u ishrani vašeg deteta sve do prvog rođendana, postepeno se u ishranu deteta uvodi i čvrsta hrana. Najbolje bi bilo da ta hrana uvek bude sveža, ali je i pripremljenu možete čuvati u frižideru ili čak zamrzivaču. Ako zamrzavate hranu, bilo da su u pitanju horizontalni ili vertikalni zamrzivači, bitno je da znate da ne treba zamrzavati sve namirnice, da ih je najbolje iskoristiti u roku od tri meseca i da jednom odmrznutu hranu ne bi trebalo ponovo zamrzavati.
Koliko beba treba da jede?
U prvih šest meseci majčino mleko ili adaptirano će obezbediti sve nutritivne potrebe vašeg deteta. Neke bebe jedu više a neke manje, ali uopšteno govoreći što su manji to će više piti mleka i manje jesti čvrste hrane. Tako će do prvog rođendana većina beba potpuno preći na čvrstu hranu, prestati da pije majčino ili adaptirano mleko. Nakon što beba napuni godinu, u njenu ishranu možete uvrstiti i druge vrste mleka, poput kravljeg ili kozijeg.
Ipak, ne bi trebalo da brinete o brojkama, beba koja raste zdravom brzinom, verovatno dobija dovoljno hranjivih materija. Svako dete je drugačije, ali prosečno novorođenče obično popije 60 do 90 mililitara mleka na svaka dva do tri sata. Nadalje, na svaki navršen mesec obično dodaju još 30 mililitara mleka po obroku, ali se razmak između dva podoja povećava. Tako dete od dva mesec popije 90–120 mililitara mleka na svaka tri do četiri sata, deca od tri meseca 120–150 mililitara mleka, ona od četiri meseca 150–180 mililitara mleka ma svakih četiri do pet sati i dako dalje.
Stručnjaci generalno preporučuju da sačekate da dete napuni 6 meseci kako bi u njegovu ishranu uveli čvrstu hranu, ali ako vaš pedijatar kaže da dete sasvim dobro napreduje i da je spremno da proba čvrstu hranu sa oko 4 meseca života, onda to i učinite, ali se držite pravila jedna kašika čvrste hrane najviše dva puta na dan.
Već sa 7 ili 8 meseci vaše dete će jesti negde oko 700 mililitara mleka na dnevnom nivou i 4 do 9 kašičica žitarica, voća i povrća dnevno, kao i do 5 kašičica mesa/proteina. Bebe od 9 do 10 meseci mogu da popiju od 700 do 850 mililitara mleka i pojedu 1/4 do 1/2 šolje žitarica, voća, povrća, mlečnih porizvoda i hrane zasnovane na proteinima.
Koji su najvažniji nutritijenti u ishrani beba?
Ne postoji nešto što je „nevažno“ – ali će, naravno, neke od hranjivih materija imati veću ulogu u ishrani od drugih. Ipak, pre nego što počnete sa uvođenjem čvrste hrane, obavezno količinu prilagodite uzrastu deteta i uvek u ishranu uvodite samo jednu novu namirnicu. Zatim pažljivo pratite da li se kod deteta pojavila bilo kakva alergijska reakcija. Neka deca su alergična na mlečne proizvode, orašaste plodove, gluten itd. Zapravo, većina nutrijenata može da bude potencijalni izvor alergijske reakcije.
Proteini. Kada napuni godinu dana, vaš mališan treba da jede čvrstu hranu koja je pre svega bogata proteinima. Jaja, teletina, piletina, ćuretina, već treba da budu na jelovniku bebe pre prvog rođendana, a nakon njega možete detetu ponuditi i crveno svinjsko meso i ribu (mada neki roditelju uvode ribu i ranije, iako je jedan od češćih alergena). Takođe, hrana bogata kalcijumom i neke od žitarica mogu obezbediti proteine neophodne za rast vašeg deteta. Hrana bogata kalcijumom poput punomasnog sira i jogurta mogu biti ukusni zalogaji vašem detetu.
Ugljeni hidrati i hleb od celog zrna žitarice. Ove namirnice dodaće esencijalne vitamine i minerale u dnevnu ishranu vaše bebe. Od prve kašice na bazi žitarica, u ishranu deteta postepeno treba uvoditi i druge vrste hrane bogate ugljenim hidratima, žitarice i mahunarke: hleb od celog zrna žita, smeđi pirinač, žitarice od celog zrna, sočivo, pasulj, grašak i sl.
Vitamini A, B C i E. Ova četiri vitamina jačaju vašu bebu, pomažu zdravom razvoju mozga, pravilnom funkcionisanju i razvoju oragana, kože, imunog sistema i razvoju vida i to ne samo kod dece već i kod odraslih. Na primer, šargarepa i slatki krompir puni su vitamina A, zeleno povrće, banane, pasulj vitamina B, paradajz i dinja vitaminom C, a žitarice su bogate vitaminom E.
Hrana bogata mastima. Bebe koje većinu svojih kalorija dobijaju od majčinog ili adaptiranog mleka dobijaju iz njega i sve masti koje su im potrebne za pravilan razvoj. Kako prelaze na raznovrsniju hranu i manje doje, važno je paziti na unos masti da ne padne prenisko. Zato većina mlečnih proizvoda koje dajete bebi treba da budu punomasni ili napravljeni od punomasnog mleka. Ako želite da te masti budu na biljnoj bazi, onda možete u ishranu uključiti avokado ili da kuvate sa maslinovim uljem.
Gvožđe. Bebe koje se hrane adaptiranim mlekom dobijaju dovoljno gvožđa iz obogaćene formule, ali za one mališane koji još doje, potreban je drugi izvor. Neke od žitarica su bogate gvožđem a kasnije u ishranu deteta možete uvrstiti i druge namirnice bogate gvožđem poput mesa, žumanca, kuvanog graška i drugih mahunarki.
Omega-3 masne kiseline. Deo esencijalnih masnih kiselina, omega-3 masne kiseline su od vitalnog značaja za rast, vid i optimalan razvoj mozga vašeg deteta. Ove masti se prirodno daju detetu iz majčinog mleka, ali ih kasnije, kada mališan pređe na čvrstu hranu možete servirati u vidu ribe (losos), lanenog semena, uljane repice, žitarica i jaja i koristite maslinovo ulje.
Tečnosti. Kada unos majčinog ili adaptiranog mleka počinje da se smanjuje, potrebno je detetu povećati drugi izvor tečnosti, kako bi ukupna količina ostala nepromenjena. Oko šestog meseca, po savetu vašeg pedijatra možda i ranije, uz obrok potrebno je dati i gutljaj vode ili voće i povrće bogato sokovima.
Nakon svega rečenog, nemojte preterano brinuti o veličini i broju porcija koje dajete detetu, više vodite računa da hrana koju dajete vašem mališanu bude raznovrsna i da za vreme obroka napravite zabavnu atmosferu. Na taj način će se vaše dete pravilno razvijati.
Ukoliko ipak smatrate da vaša beba ne jede dovoljno, razgovarajte sa pedijatrom koji će dati dalju procenu i eventualno vas uputiti nutricionisti.
