Božićni post tradicionalno počinje 28. novembra. Međutim, vernici koji redovno poste sredom i petkom, ove godine praktično započinju post danas.
Šestonedeljnim Božićnim postom vernici Srpske pravoslavne i Ruske pravoslavne crkve, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora, pripremaju se za praznovanje rođenja Isusa Hrista.
Post u pravoslavnom hrišćanskom predanju ima svoj puni duhovni smisao.
Ovaj post je ustanovljen da bi se vernici pre dana Hristovog rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bi čista srca, duše i tela mogli da dočekaju sina Božijeg. Božićnim postom se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika — Božića.
Ne odnosi se samo na telesno uzdržanje, već podrazumeva i trud duše u molitvama i vrlinama i uzdržavanje od svakog zlog dela, reči i misli.
Posti se za sebe, privatno, ne služi onima koji javnim postom žele da steknu ljudsku slavu.
Božićni post ili Mala četrdesetnica podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.
Božićni post je, po načinu ishrane, dosta blaži od vaskršnjeg — riba je dozvoljena svakog vikenda, na Vavedenje Presvete Bogorodice kao i na Nikoljdan, bez obzira na to u koji dan padnu.
Tokom Božićnog posta, do 31. decembra, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.
U poslednjoj nedelji posta, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, a utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom na ulju.
U srpskom narodu post se strogo održavao. Postili su se svi postovi, ali gotovo i svaka sreda i petak. Sveštenici su zabranjivali i porodiljama i bolesnicima da mrse.
Kaže se da post nije cilj, već sredstvo za smirivanje svog tela i očišćenje od grehova.
Bez molitve i pokajanja post je samo obična dijeta, napominje sveštenstvo SPC-a.
