Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja, dan kada je glava Svetog Jovana Krstitelja pronađena, a zatim opet zakopana u zemlju.
S obzirom, da Sveti Jovan Krstitelj spada u najpoštovanije svece, njegov dan proslavlja se više puta u toku godine. Praznik Svetog Jovana obeležava se u Srbiji 20. januara, a dan njegovog rođenja obeležava se 7. jula, dan smrti 29. avgusta kao praznik Usekovanje. Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru.
Sveti Jovan Krstitelj poznat je kao veliki propovednik koji je najavio dolazak Isusa Hrista i koji je mučeničkom smrću stradao za veru. Glava Svetog Jovana nalazila se u mestu Komene za vreme ikonoborstva, potom je, kada je ikonoborstvo prestalo za vreme vladavine cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, glava preneta u Carigrad, gde je i položena u pridvornoj carskoj crkvi 850. godine.
Na ovaj dan veruje se da se nebo otvara i da duše umrlih lako odlaze u raj.
Prema običajima, nebo se kao i za Bogojavljanje u ponoć otvara i treba poželeti tri želje i one će se sigurno ispuniti.
Na ovaj praznik ne treba raditi nikakve teže poslove, a naročito ništa što zahteva rad sa oštrim predmetima, noževima.
Prema verovanju, ovaj dan je pogodan za branje lekovitih biljka, pogotovo kantariona, metvice, lincure i konjskog čibura.
Postoji i verovanje da Sunce kreće nazad sa severa prema jugu, triput stane i zaigra.
