Споменици и спомен обележја подизани су вековима у знак захвалности појединцима или у спомен на неке догађаје, како би поколења знала историју једног места и порекло неког народа. Зајечар је богат спомен обелжјима који сведоче о многим историјским догађајима.
Туристи који дођу у Зајечар, неретко желе да се упознају и са богатом историјом овог места, а поред Феликс Ромулијане у самом граду и у околини могу се наћи бројна спомен обележја.
Од најстарије историје, па до данас, спомен обележја говоре о догађајима значајним за Зајечар, истиче Бора Димитријевић, арехеолог, историчар и публициста.
„Грађани у знак захвалности подижу разна обележја. Једно од обележја је спомен обележје на зајечарском гробљу које је посвећено ослободиоцима из 1833. када је Зајечар први пут после 400 година ослобођен од Турака и када први пут улази у састав Србије, једно време то је био и Дан града 10. мај. Тај спомен треба да заживи. Један од тих значајних датума, јесте и спомен чесма у центру Зајечара која је посвећена тим историјским догађајима из 19. века. Потом српско-турски ратови 1886/88. и после долази спомен обележје на Тргу ослобођења које је посвећено балканским ратовима и Првом светском рату. Остаци оригиналне чесме налазе се у дворишту једног нашег Зајечарца. Та чесма говори о том периоду када се Србија постаје независна после Берлинског конгреса. Близина границе у таквим догађајима као што су ратови доносила је увек нека страдања и неке погибије. За нас је посебно интересантан споменик у центру који је финансиран од стране Зајечараца, а откривен је 1929. године, док насловна страна ’Политике’ говори о томе да је на откривању споменика било 12 хиљада људи, а Зајечар је у то време имао десетак хиљада становника. У периоду од 1949/50. био је скинут неколико месеци, али поново је враћен и није претопљен на нашу велику срећу. Ту је и Француско гробље, део зајечарског гробља, које је посвећено француским војницима, који су након ослобађања Зајечара овде преминули од шпанске грознице”, каже Димитријевић.
Након Првог и Другог светског рата долази период социjaл-реализма, када се подижу спомен обележја појединим народним херојима, а ту су и Вешала на зајечарској Краљевици.
„Из тог периода имамо спомен обележја посвећени народним херојима Љуби Нешићу и Миленку Брковићу Црном. Следећа спомен обележја су Вешала на Краљевици. То је Влада Величковичћ, познати вајар и сликар урадио, а ваља напоменути да је дугогодишњи градоначелник Београда Богдан Богдановић човек који је урадио низ тих спомен обележја такође учествовао у изградњи Вешала. Споменик жртвама фашизма ’Вешала’ су подигнута на Краљевици, након Другог светског рата јер се на том делу Краљевице стварно налазила вешала која је окупатор подигао као опомену народу да ће бити кажњен за сваку непослушност. На наговор Васе Чубриловића – академика деведесетих година почиње прича о Николи Пашићу и онда се подиже његов споменик у Зајечару 1995. године, рад Драгана Николића – академског вајара. Након тога 2008. године долази споменик барду српског и југословенског глумишта Зорану Радмиловићу. Потом долази и споменик Хајдук Вељку, ког лаичка јавност погрешно везује за Неготин због погибије, уствари хајдук Вељко Петровић рођен је у Лесковцу код Зајечара”, додаје Димитријевић.
На сам улаз на зајечарско гробље налази се спомен Костурница, која је подигнута у част палих бораца НОР-а, спомен обележје црвеноармејцима и погинулим Партизанима.
„Захваљујући људима из Русије и нашим људима, тамо се држи до традиције и сваке године се полажу венци”, казао је Димитријевић.
Ако се говори о зајечарским спомен обележјима, треба их валоризовати кроз културни туризам, који је све више заступљен у многим градовима у Европи и свету.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Зајечара. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
