Spomenici i spomen obeležja podizani su vekovima u znak zahvalnosti pojedincima ili u spomen na neke događaje, kako bi pokolenja znala istoriju jednog mesta i poreklo nekog naroda. Zaječar je bogat spomen obelžjima koji svedoče o mnogim istorijskim događajima.
Turisti koji dođu u Zaječar, neretko žele da se upoznaju i sa bogatom istorijom ovog mesta, a pored Feliks Romulijane u samom gradu i u okolini mogu se naći brojna spomen obeležja.
Od najstarije istorije, pa do danas, spomen obeležja govore o događajima značajnim za Zaječar, ističe Bora Dimitrijević, areheolog, istoričar i publicista.
„Građani u znak zahvalnosti podižu razna obeležja. Jedno od obeležja je spomen obeležje na zaječarskom groblju koje je posvećeno oslobodiocima iz 1833. kada je Zaječar prvi put posle 400 godina oslobođen od Turaka i kada prvi put ulazi u sastav Srbije, jedno vreme to je bio i Dan grada 10. maj. Taj spomen treba da zaživi. Jedan od tih značajnih datuma, jeste i spomen česma u centru Zaječara koja je posvećena tim istorijskim događajima iz 19. veka. Potom srpsko-turski ratovi 1886/88. i posle dolazi spomen obeležje na Trgu oslobođenja koje je posvećeno balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Ostaci originalne česme nalaze se u dvorištu jednog našeg Zaječarca. Ta česma govori o tom periodu kada se Srbija postaje nezavisna posle Berlinskog kongresa. Blizina granice u takvim događajima kao što su ratovi donosila je uvek neka stradanja i neke pogibije. Za nas je posebno interesantan spomenik u centru koji je finansiran od strane Zaječaraca, a otkriven je 1929. godine, dok naslovna strana ’Politike’ govori o tome da je na otkrivanju spomenika bilo 12 hiljada ljudi, a Zaječar je u to vreme imao desetak hiljada stanovnika. U periodu od 1949/50. bio je skinut nekoliko meseci, ali ponovo je vraćen i nije pretopljen na našu veliku sreću. Tu je i Francusko groblje, deo zaječarskog groblja, koje je posvećeno francuskim vojnicima, koji su nakon oslobađanja Zaječara ovde preminuli od španske groznice”, kaže Dimitrijević.
Nakon Prvog i Drugog svetskog rata dolazi period socijal-realizma, kada se podižu spomen obeležja pojedinim narodnim herojima, a tu su i Vešala na zaječarskoj Kraljevici.
„Iz tog perioda imamo spomen obeležja posvećeni narodnim herojima Ljubi Nešiću i Milenku Brkoviću Crnom. Sledeća spomen obeležja su Vešala na Kraljevici. To je Vlada Veličkovičć, poznati vajar i slikar uradio, a valja napomenuti da je dugogodišnji gradonačelnik Beograda Bogdan Bogdanović čovek koji je uradio niz tih spomen obeležja takođe učestvovao u izgradnji Vešala. Spomenik žrtvama fašizma ’Vešala’ su podignuta na Kraljevici, nakon Drugog svetskog rata jer se na tom delu Kraljevice stvarno nalazila vešala koja je okupator podigao kao opomenu narodu da će biti kažnjen za svaku neposlušnost. Na nagovor Vase Čubrilovića – akademika devedesetih godina počinje priča o Nikoli Pašiću i onda se podiže njegov spomenik u Zaječaru 1995. godine, rad Dragana Nikolića – akademskog vajara. Nakon toga 2008. godine dolazi spomenik bardu srpskog i jugoslovenskog glumišta Zoranu Radmiloviću. Potom dolazi i spomenik Hajduk Veljku, kog laička javnost pogrešno vezuje za Negotin zbog pogibije, ustvari hajduk Veljko Petrović rođen je u Leskovcu kod Zaječara”, dodaje Dimitrijević.
Na sam ulaz na zaječarsko groblje nalazi se spomen Kosturnica, koja je podignuta u čast palih boraca NOR-a, spomen obeležje crvenoarmejcima i poginulim Partizanima.
„Zahvaljujući ljudima iz Rusije i našim ljudima, tamo se drži do tradicije i svake godine se polažu venci”, kazao je Dimitrijević.
Ako se govori o zaječarskim spomen obeležjima, treba ih valorizovati kroz kulturni turizam, koji je sve više zastupljen u mnogim gradovima u Evropi i svetu.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
