Тврђава Фетислам, код Кладова, једно је од многих утврђења у Србији, на обали Дунава. Својом богатом историјом привлачи све више туриста из године у годину.
Мали град, подигнут је 1524. године као полазиште за османско освајање суседних градова, после разарања Турн-Северина, по заповести султана Сулејмана Величанственог, када командант турске војске Бали-бег, у циљу ратовања са Угарском, подиже знатно јаче утврђење и даје му име Фетхи Ислам (Фетислам), што значи бедем, заштита ислама. Утврђење сачињавају две целине из различитих епоха: Мали и Велики град.
„Ово утврђење у римском периоду је било значајно оног момента када је Дунав био граница, а касније и у време Османлија и Аустроугара. Утврђење се такође помиње у време Византије, у време Јустинијана. Од средине 16. века, Османлије долазе на ове просторе и обнављају некада римско утврђење, а 1524. године Сулејман Величанствени полази у своја нова велика освајања. Он најпре гради утврђење на овом простору – Мали град. Требало је да се нападне из два правца, први правац је био према Шапцу и Сави, а други правац је био према Северину. Мало утврђење је било артиљеријско утврђење”, каже Ивана Николић Радуловић, проф. историје и координатор тврђаве Фетислам у Кладову.
Око 1818. године бедеми Великог града су додатно ојачани, а тврђава је остала у рукама Османлија све до 1867. године, када је са још шест градова, предата кнезу Михаилу. Иако добро утврђен, Фетислам пада 1591. године, под налетом хајдука које је на њега послао влашки војвода Михајло. Пошто је град разорен и опљачкан, варош је опустела јер су се повукли и хришћани плашећи се турске најезде.
„Велико утврђење је изграђено неких 200 година касније, између 1717. и 1739. године, и у то време је био под Аустро-Угарском. Велики град се састојао из шест бастиона и имао три капије, а једна од те три капије јесте и Варош капија”, додаје Николић Радуловић.
Крајем 1810. године, после пада Неготина, Турци без борбе предају Кладово српској војсци. Међутим, већ 1813. године га без борбе поново заузимају и приступају обнови тврђаве. Током прве половине 19. века тврђава је представљала упориште за очување турске превласти у Србији. Борба за ослобођење Кладова, коју је кнез Милош повео пошто је стабилизовао прилике у Србији 1824. године, трајала је читаву деценију, а Фетислам је ослобођен тек 1867. године.
„Завршетком Првог српског устанка, тврђава је враћена у руке Османлија, а коначан одлазак Османлија је 1867. године. Те године симболично су предати кључеви шест утврђења на Калемегдану, а 26. априла стиже и кључ Фетислама. Највећи број Турака који је био у тврђави, одлази на острво Ада Кале. То је острво које је потопљено, а по некој причи тамо су биле чувене дахије Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед-Ага Фочић”, рекла је Николић Радуловић.
Старије мало утврђење, у раздобљу аустроугарске власти, опасано је новим системом бедема, односно нашло се у средишту нове бастионе артиљеријске тврђаве Фетислам. Велико утврђење, како се обично назива, неправилне је полигоналне основе, са шест бастиона повезаних куртинама.
„На месту где се спајају Мали и Велики град налазе се бедеми. Оно што је значајно јесте да се између шест бастиона Великог града налазе бедеми који су различите димензије, што доказује да они који су правили Велики град, правили су га по угледу на Мали град и на већ постојећи терен који су претходно видели. На простору Малог града може се видети мало другачије грађење, а то се закључује на основу опеке које се могу видети”, наглашава Николић Радуловић.
После реновирања тврђава Фетислам 2023. године постаје стециште и разних културних и спортских догађаја.
„После реновирања тврђаве, покушавамо да тврђава заживи. Ту је и место за рекреацију, на површини од 12 хектара на комлексу тврђаве имамо и спортске терене. Такође покушавамо да тврђава буде центар и неких културних манифестација, предавања, изложби… Пошто имамо доста простора, један од казамата преуређен је за најмлађе и за све оне који су заинтересовани за неку забаву, тако да овде имамо у казамату број 3 сталну поставку, захваљујући Удружењу грађана ’Дивљине’. У сарадњи са ’Зајечарском иницијативом’ обрадили смо пројекат ’My name is Trajan’”, казала је Ивана Николић Радуловић.
Обновљене су улазне капије, летња позорница, лагуми и комплетни бедеми.
„У приобалном делу Малог града направљена је летња позорница која је обновљена 2022. године. Овде је и некад био центар дешавања, а отприлике има неких 800 места. У односу на конфигурацију терена, цела позорница је степенасто направљена”, додаје Николић Радуловић.
Саграђен је и модеран Визиторски центар који повезује Мали и Велики град, У њему се налазе велика сала и концертна дворана која служи за организацију разних активности.
„Поред осталог, 29. јуна 2024. отворена је изложба поводом Међународног дана Дунава, под називом ’Први и једини геопарк у Србији’. Изложбу је поставио Национални парк Ђердап”, рекла је Николић Радуловић.
Фетислам се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Кладово. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
