Timočka KrajinaZaječarZaječarci nagradili aplauzom predstavu „Sportsko srce”, u foajeu pozorišta otvorena izložba „Zoran...

Zaječarci nagradili aplauzom predstavu „Sportsko srce”, u foajeu pozorišta otvorena izložba „Zoran Radmilović – Život na filmu”

31. Međunarodni pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića”: Predstava „Sportsko srce” i izložba „Zoran Radmilović – Život na filmu”

Takmičarski program 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića” nastavljen je predstavom „Zvezdara teatra” iz Beograda „Sportsko srce”, koju je po tekstu Đorđa Milosavljevića režirao Milan Karadžić.

31. Međunarodni pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića”: Predstava „Sportsko srce”

Ovo je drama o jednom prezrenom, osramoćenom i odbačenom ocu, njegovoj otuđenoj ćerki, kumu očajnom do autodestruktivnosti, advokatici razočaranoj do mahnitosti, te o ćerkinom momku, inače odraslom na Dedinju. I da – njih petoro sreću se u pečenjari na Gornjem Zemunu, koju vodi otac, i to baš na dan, kad su u finalu svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji igrale reprezentacije Francuske i Hrvatske.

31. Međunarodni pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića”: Predstava „Sportsko srce”

„Uprkos preziru, sramu, odbačenosti, otuđenosti, očajanju, autodestruktivnosti, razočaranosti, mahnitosti i Dedinju, ovo je komedija“, ističe Đorđe Milosavljević.

31. Međunarodni pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića”: Predstava „Sportsko srce”

Ova izvanredna komedija razgalila je zaječarsku publiku koja je dugotrajnim aplauzom nagradila glumce: Milutina Mimu Karadžića, Nelu Mihailović, Aleksandra Đuricu, Ninu Nešković i Nikolu Šurbanovića, vraćajući ih više puta na poklon. „Zoranov brk“ za najboljeg glumca u predstavi pripao je Milutinu Mimi Karadžiću za ulogu oca Branka Macure.

31. Međunarodni pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića”: Predstava „Sportsko srce”

Na okruglom stolu posle predstave, Mima nije krio zadovoljstvo zbog nagrade ističući kako oseća da su ovu nagradu dobili svi glumci iz predstave, koju obožavaju da igraju. On je rekao da je kao mlad glumac došao u „Atelje 212“ kada je Zoran Radmilović još uvek bio u tom pozorištu i bio je par puta sa njim na sceni, tako da mu je i zbog toga veoma drago što je dobio ovo glumačko priznanje. Govoreći o predstavi Karadžić je ocenio da je publika na pravi način pozdravlja i shvata što potvrđuju i salve aplauza i smeha tokom predstave su veoma iskrene.

Direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić je naglasio da je tekst predstave primer jedne klasične, sočne komedije koja fali pozorištu, koja nije banalna, koja je aktuelna, koja lako komunicira sa publikom, a koja dopušta glumcima da se razmahnu i igraju sa punim srcem i punom energijom.

Prema rečima Aleksandra Đurice, energija sa kojom su stvarali ovu predstavu samo se prenela na scenu i predstava samo raste zbog nesebične kolektivne igre.

Nela Mihailović je naglasila da voli zaječarsko pozorište i ovdašnju scenu i podsetila da je u junu igrala u Zaječaru.

„Zadovoljstvo mi je igrati pred zaječarskom publikom. Uživala sam i večeras. Ovo je meni jedna od najdražih predstava i najdražih ekipa. Divan je ovo festrival. Želim da traje još dugo i da mi iznova dolazimo i dobijamo „brke“. Možda se vidimo i psolednjeg dana. Ako Mima bude trebalo da dođe, mi ćemo svi doći s njim“, rekla je Mihailović.

Pre početka predstave, u okviru pratećeg programa trećeg dana 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u foajeu zaječarskog pozorišta otvorena je izložba Jugoslovenske kinoteke iz Beograda pod nazivom „Zoran Radmilović-Život na filmu“ autora Aleksandra Erdeljanovića i Irine Kondić.

31. Međunarodni pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića”: Izložba „Zoran Radmilović – Život na filmu”

Tom prilikom direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić rekao je da je lepo sarađivati sa jugoslovenskom kinotekom i podsetio da su neki projekti već urađeni a neki započeti.

„Uradili smo jedan program vezan za Dragišu Stojadinovića i to ćemo nastaviti. Njegovo delo i lik osvetlićemo sa više strana. Ljudi iz kinoteke će nam pomoći da nastavimo ono na čemu smo danas, ja mislim, stavili tri tačke, a to je omaž Živojinu Pavloviću. Da svake godine, počev od iduće, organizujemo jedan stručni skup o Živojinu Pavloviću i da to bude onako kako treba. Ovde imamo jedan lep program koji se uklapa u ovaj festival a to je ‘Zoran Radmilović na filmu'“, rekao je Đuričić.

Izložbu su upriličili Irina Kondić kustos i Aleksandar Erdeljanović, upravnik arhiva jugoslovenske kinoteke, čovek vrlo poznat u svim stručnim krugovima u Evropi a kod nas posebno cenjen zato što je pronašao prvi srpski film “Karađorđe”i predstavio ga javnosti.

31. Međunarodni pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića”: Izložba „Zoran Radmilović – Život na filmu”

Erdeljanović je istakao da je Zoran Radmilović bio multimedijalna ličnost, iako je njegov filmski rad i rad na televiziji i filmu, možda manje poznat od maestralnih uloga u pozorištu. Na televiziji je snimio čak 33 serije i 55 TV filmova i drama. Igrao je ukupno u 22 igrana filma u periodu od 1962. do 1986. godine. Prvi put na filmu se pojavio 1962. godine u jednom od naših prvih novotalasnih filmova “Čudna devojka”, jednom izvanrednom epizodom mladog novinara, kada je bio u društvu takođe mladih, kasnije istaknutih glumaca kao što su Voja Mirić i Špela Rozin. Tokom 60-ih je polako gradio svoj imidž. Igrao je ponovo kod Jovana Živanovića u “Gorkom delu reke” ali njegove najbolje uloge su: još jedna epizoda kockara Petrovića, promašenog čoveka u legendarnom ratnom filmu Žike Mitrovića ”Marš na Drinu”, zatim u filmu “Glineni golub” Tome Janića gde igra ilegalca u ratnom Sarajevu i u još jednom bosansko – hercegovačkom filmu ”Ram za sliku moje drage” Mirze Idrizovića u kome igra mladića koji pomaže grupi dečaka da odrastu. Već 70-ih godina je više usredsređen na rad na televiziji i u pozorištu ali i tu je ostvario nekoliko velikih uloga. Pre svega onu u legendarnu, ne samom veličinom uloge, već njegovom pojavom, a to je upravo uloga radnika Radmilovića koji u duhu Rajha propagira seksualnu revoluciju u filmu Dušana Makavejeva ”Misterije organizma”. Zatim snima TV seriju ”Više od igre” gde nastupa u ulozi Kapetana Šljivića, jednog ponosnog srpskog oficira koji će hrabro poginuti na početku rata. Krajem te decenije pravi svoju jedinu ulogu za koju je nagrađen i to na Pulskom festivalu Srebrnom arenom za najbolju mušku ulogu. To je jedna fantastična uloga Gromova, nezavršenog studenta koji se usudom sudbine nalazi u ludnici, prema noveli velikog Antona Pavloviča Čehova. Reč je o filmu”Paviljon 6” koji je snimio rumunski reditelj Lučijan Pintilije i u kome mu društvo prave i drugi velikani jugoslovenskog filma i pozorišta kao što su: Slobodan Perović, Ljuba Tadić, Pavle Vujisić i drugi.

31. Međunarodni pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića”: Izložba „Zoran Radmilović – Život na filmu”

Početkom osamdesetih, poslednjih njegovih 5-6 godina, on je već jedna od najetabliranijih ličnosti našeg glumišta i sada igra značajne karakterne ali i epizodne uloge koje vade i slabije filmove i od njih čine zanimljiva i prijemčiva dela. Tako bih u tom periodu izdvojio izvanrednu epizodu Save, nastavnika opšetehničkog u filmu Gorana Markovića “Majstori,majstori”. Taj film je nedavno digitalno restaurisan i bila je premijera u jugoslovenskoj kinoteci. Zatim tu je takođe serija “Priče iz radionice” ili “Šesta brzina” u kojoj igra majstora koji popravlja kola, ciničnog i sarkastičnog Životu i na kraju jedna od njegovih ključnih uloga Bilija Pitona u Filmu “Maratonci trče počasni krug” Slobodana Šijana.

„Do kraja života Zoran će odigrati još nekoliko uloga, a poslednja je bila u filmu ‘Šmeker’ gde igra rođaka Daču”, rekao je Erdeljanović dodavši da je šteta što je Zoran otišao prerano, u pedesettrećoj godini, ali da ono što je ostavio iza sebe na filmu svakako spada u vrh srpskog i jugoslovenskog glumišta i da će se njegove uloge još dugo proučavati, a u tome će pomoći i restauracije nekih njegovih filmova koje će Jugoslovenska kinoteka preduzeti u sledećih nekoliko godina.

31. Međunarodni pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića”: Izložba „Zoran Radmilović – Život na filmu”

Zahvalivši na izuzetnoj saradnji i ukazanom poverenju zaječarskom teatru i direktoru Vladimiru Đuričiću, Irina Kondić je objasnila kako je nastala izložba i kako je postavljena.

“Ova izložba je rezultat timskog rada mojih kolega i Saše i mene, kao autora izložbe. Nije bilo jednostavno pripremiti ovaj materijal zato što nismo lako dolazili do fotografija i postera. Nemamo ih baš za svaki film pa smo morali da skidamo sa frejmova filmske trake i na taj način da vam što više prikažemo. Izložba je hronološki poređana. Kreće od prvog filma “Čudna devojka”iz 1962. i završava se sa filmom ”Više od igre” koji je nastao kao film sklopljen iz serije iz 1976.”

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

Društvene mreže

24,189PratilacaLajkuj
4,185PratilacaZaprati
1,252PratilacaZaprati
222PratilacaBaci sub