Bilo je maglovito i kišovito švajcarsko jutro tog utorka kada sam upoznala gospodina Hamdiju. Žurila sam da uđem u njegov taksi, i iskreno, jedino o čemu sam razmišljala u tom trenutku je kako da ne uprljam i pokvasim previše svoje nove crvene čizme. Žene će razumeti moj stres. Podigla sam glavu na trenutak kako bih proverila da li se približavamo željenoj destinaciji, i utom videla prepoznatljivo prezime na vizit karti ispred sebe.
„Izvinite, odakle ste Vi?”, upitala je na engleskom gospođica Crvene Čizme.
„Iz Bosne, sa Balkana, ako ste čuli za taj deo Evrope”, odgovorio je gospodin Hamdija nežno i sa dozom nade u svom glasu.
Euforija i oduševljenje ulaze na velika vrata i mi se pozdravljamo koristeći isti jezik, manir i humor. Njegove oči su posedovale iskru, a glas je bio topao. Nakon dva dana kratkih ćaskanja u taksiju, odlučili smo da popijemo kafu zajedno. Ali nije to dragi svete moj obična kafa, to je balkanski susret uz kafu u belom svetu – a pošto je on Bosanac, za njega je ispijanje kafe sveti ritual. Zašto sveti?
Volela bih da ovaj beli svet zna da su se u tradicionalnoj staroslovenskoj kulturi porodice okupljale svakog dana oko ognjišta, gde bi razmenjivale misli dana i negovale osećaj pripadnosti. Nad ognjištem su se održavali razni obredi, slavilo se preživljavanje i jedinstvo porodice to je bio kućni oltar.
I eto Hamdije i mene, apsorbujemo trendove 21. veka i gospodin Hamdija kreira modernu verziju ognjišta u lokalnom švajcarskom kafiću sa mnom.
„Imam troje dece. Svo troje su odrasli ovde. Emigrirao sam ovde nakon rata u Bosni. Budim se svakog dana radostan i uzbuđen zbog čuda koje donosi novi dan. Volim da provodim vreme sa svojom decom, i često se smejem problemima koje ona misle da imaju. Glavne brige su im uglavnom prvi ljubavni i prijateljski brodolomi, šta će se obući za mature i da li će ’Čelzi’ osvojiti sledeću fudbalsku sezonu”, priča Hamdija.
„Da li Vaša deca znaju zašto ste došli ovde?”, gospođica Crvene Čizme pita.
„Znaju poneke stvari. Moj svakodnevni cilj je da ih naučim, kroz lični primer da, vera, zajedno sa osmehom, poražava svaki izazov u životu. Borbe na koje nailazemo su testovi naše otpornosti i istrajnosti, i nose lekcije o tome kako da još više cenimo mirna mora. Ja sam siguran da tvoji roditelji rade isto”, odgovorio je Hamdija.
Posmatrala sam to lice i oči sa velikom pažnjom dok je govorio, i zaista, mogla sam da vidim ožiljke ličnih borbi na njegovim obrazima i čelu. Videla sam koliko je puta morao da umre, da bi se ponovo rodio i opet nastavio napred. Mogla sam, takođe, da vidim dve oštre linije ugravirane oko njegovih usta koje grade večni osmeh. Šalio se o trenucima kada su njegova supruga i on jeli hleb i maslac danima pre nego što stigne plata, i kako je uživanje u švajcarskom siru bila retka i posebna prilika, uglavnom za njihove godišnjice braka.
Kakav čovek. Neprestano sam se pitala u sebi kako je uspeo da pretvori svoj životni „teret“ u blago i najveću ličnu pobedu. Ima toliko iskrenosti i prihvatanja svega i svakoga u tom ljudskom biću. Mogla sam samo da ćutim, divim se i slušam.
Naši svakodnevni životi ispunjeni su sadržajima koji su daleko od plemenitih, nadahnjujućih i intelektualno uzdižućih. Čak iako mislimo da možemo da kontrolišemo gde stavljamo svoju pažnju i vreme, i dalje smo često izmanipulisani i gurnuti da znamo više o tuđim životnim dramama i besmislu nego o nečemu vrednom. Osetila sam duboku potrebu da napišem par reči o ovakvoj ljudskoj duši. Privilegija je upoznati neke, od nadam se mnogih, pritajenih heroja koji šetaju planetom Zemljom i dele njihova čista srca sa ostatkom sveta.
— „U srcu neka ti borave Vera, Vizija i Strpljenje, i ceo je svet tvoj.” —
