Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен Светом преподобном Алимпију Столпнику, који је у посту и молитви на стубу провео више од пола века. Слави се као крсна слава.
Свети Алимпије Столпник рођен је у Андријанопољу у шестом веку. Још у детињству, предан на службу Богу.
Међутим, жељан усамљеничког живота, у младости удаљио се на неко грчко гробље ван града, за које се веровало да је место пуно демона и нечистих сила. Ту је поставио крст, саградио храм и подигао столп, стуб, на којем је, у посту и молитви, провео 53 године. Због тога је и назван Столпник.
Поред стуба су подигнута два манастира — мушки и женски, а свети Алимпије је написао прописе по којима су се понашали монаси и монахиње.
Поштован је у католичкој и православној цркви, а његова глава се чува у Котломушком манастиру на Светој гори.
С временом, људи су почели да га поштују и долазе ради утехе, поуке и исцељења.
У нашем народу верује се да је овај светитељ народ спасао од куге и да је одбио многе друге болести. Због тога се данас треба отићи у цркву што раније како би целе године били здрави.
Свети Алимпије се сматра заштитником стоке, па се у народу верује да је данас никако не треба упрезати. Поред тога се избегава кравље месо.
У источним крајевима Србије се никако на сто не износи телетина, како би у кући владао напредак, слога и мир.
Поживео је по једнима сто, по другима 112 година. Његове мошти и данас су исцелитељске. У нашој земљи, Свети Алимпије Столпник слави се као крсна слава, увек посна због Божићног поста.
У народу се прича да је заустављао кугу и губу, одбијао нездраве ветрове и чинио разна друга чуда. Данас се не преже теглећа стока. Одлази се рано у цркву да би све било здраво у наредној години.
