Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju praznik Svetih apostola Vartolomeja i Varnave.
Sveti apostol Vartolomej jedan je od 12 velikih apostola. Udružen sa apostolom Filipom i Filipovom sestrom, devicom Marijamnom, a jedno vreme i sa Svetim Jovanom Bogoslovom, propovedao je Jevanđelje najpre po Aziji, potom u Indiji i, na kraju, u Jermeniji, gde je mučenički postradao.
Prema predanju, Sveti apostol Vartolomej, Sveti apostol Filip i Sveti apostol Jovan Bogoslov ubili su veliku zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Zbog toga su Filip i Vartolomej razapeti na krst, pri čemu je Vartolomej bio postavljen naopako. U tom trenutku dogodio se snažan zemljotres, a uplašeni ljudi pomislili su da ih Bog na taj način kažnjava, pa su ih skinuli sa krsta.
Apostol Filip je već bio izdahnuo, dok je Vartolomej preživeo i otišao u Indiju. Tamo je Matejevo jevanđelje preveo na indijski jezik, a nakon toga je otišao u Jermeniju, gde je, kako veruju hrišćani, iscelio carevu ćerku od ludila. Međutim, carev brat Astijag uhvatio je Vartolomeja, raspeo ga na krst, odrao mu kožu i odsekao glavu.
Sahranjen je u olovnom sanduku, koji su mnogobošci bacili u more jer su hrišćani tvrdili da se nad njegovim moštima događaju razna čuda. Prema legendi, voda je donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton sahranio u hramu. Mošti apostola najpre su prenesene u Benevento, a potom u Rim.
Sveti apostol Varnava jedan je od Sedamdesetorice. Rođen je na Kipru, u bogatoj porodici iz plemena Levijevog, a učio je zajedno sa Savlom kod Gamalila. Najpre se zvao Josif, ali su ga apostoli prozvali Varnavom, odnosno Sinom Utehe, jer je, prema predanju, umeo izuzetno da teši ljudske duše.
U srpskom narodu ovog apostola zovu i Vratoloma, odnosno Vrtoloma, i poštuju ga kao strogog, ali pravičnog svetitelja koji čuva useve i strogo pazi da se na njegov praznik ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega, prema narodnom verovanju, rizikuju da im usevi propadnu.
U narodu se kaže: „Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!” U pojedinim delovima Srbije veruje se da, ako se radi na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje. Takođe, deci se danas brani da se penju po drveću, kako ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da „bućkaju” mleko.
U selima u Šumadiji veruje se da ovaj svetac leči od padavice, pa bolesni odlaze u obližnji manastir kako bi se pomolili. U topličkom kraju smatra se da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, prema narodnom verovanju, može doći do grada, ali se smatra da se to retko dešava.
