Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 12. maja, obeležavaju praznik Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca čije se mošti čuvaju u manastiru Ostrog u Crnoj Gori.
Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju među srpskim narodom i širom regiona, a njegova brojna čuda prepričavaju se širom sveta.
U manastir Ostrog dolaze i ljudi drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana, koji pred moštima Svetog Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Odatle je otišao u trebinjski manastir Uspenja Presvete Bogorodice, gde se zamonašio i započeo život podvižnika. Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdoš, služeći pravoslavnoj veri i štiteći vernike od turskih svireposti.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine, u svojoj keliji.
Iz stene pored koje se upokojio kasnije je izrasla vinova loza, iako u toj steni nema zemlje.
Život Svetog Vasilija bio je posvećen Bogu i sazdan po Hristu. Kada se upokojio, njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.
Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića često se javljao u snu. Jedne noći rekao mu je da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. Iguman je to i učinio, a telo Svetog Vasilija pronađeno je očuvano i mirisalo je na bosiljak.
Smatran je svetiteljem još za života, a kako je vreme prolazilo nakon njegove smrti, sve više vernika dolazilo je po utehu i spas. Danas na Ostrog dolaze i ljudi drugih veroispovesti iz raznih krajeva sveta.
Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonjenje svetitelju, posebno na praznik Duhova, 50 dana nakon Vaskrsenja.
Postoje brojna pisana svedočenja ljudi da su molitve upućene Svetom Vasiliju Ostroškom uslišene. Svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom naredne posete manastiru Ostrog zapisuje svoju priču i ostavlja je u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretaču u knjige.
Jedna od legendi koje svedoče o milosti, dobroti i moći Svetog Vasilija govori da je sa vrha Gornjeg manastira jednom davno ispala beba iz kolevke. Budući da se Gornji manastir nalazi u stenama planine Ostroška greda, gotovo uz samu liticu, na oko 900 metara nadmorske visine, majka se uplašila i poverovala da je izgubila dete. Međutim, beba je pronađena živa i zdrava u podnožju planine, nasmejana i bez povreda.
I oni koji ne veruju u ovakve priče često zastanu kada čuju činjenicu da je požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo oba manastira i obližnje kapele.
Takođe, tokom Drugog svetskog rata granata iz nemačkog brdskog topa pogodila je kameni zid iznad Gornjeg manastira Ostrog i razbila vrata na crkvici Časnog krsta, ali nije eksplodirala. Prilikom udara granata se raspala na dva dela. Kasnijim stručnim ispitivanjem utvrđeno je da je bila potpuno ispravna. Vernici smatraju da Svetitelj nije dozvolio da eksplodira. Ova granata i danas se čuva u Gornjem manastiru.
Ljudi koji su makar jednom prenoćili pod okriljem ove svetinje često govore da je to bila jedna od najmirnijih noći koje su doživeli. Mnogi posetioci zbog osećaja sigurnosti biraju da spavaju napolju. U konačištu pored manastira nalaze se kreveti i pokrivači koji su dostupni svim posetiocima i mogu se iznositi napolje.
Ovaj manastir samo tokom leta poseti oko 300.000 vernika, što ga svrstava među najveća pravoslavna svetilišta u Evropi.
Poštovanje srpskog naroda prema ovom Božjem ugodniku ogleda se i u podizanju brojnih hramova njemu u čast. Posebno se izdvaja hram podignut svetitelju u njegovom gradu Onogoštu – Nikšiću.
Godine 1935. u Beogradu je otvorena bolnica nazvana po Svetom Vasiliju Ostroškom, a u Crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene na Voždovcu i danas se čuva njegov sveti omofor.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog Vasilija Ostroškog svake godine 12. maja, odnosno 29. aprila po julijanskom kalendaru.
Na ovaj veliki praznik i crveno slovo u crkvenom kalendaru ne obavljaju se paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija vernici se pre svega iskreno mole čudotvorcu, verujući da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti uslišena.
