Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 14. maja, obeležavaju praznik Svetog proroka Jeremije.
Sveti prorok Jeremija je hrišćanski svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa Hrista. Prema predanju, već u petnaestoj godini počeo je da proriče, zbog čega je često bio u nemilosti vlasti, progonjen i zatvaran. Svojim proročanstvima izazvao je gnev velikaša, ali i poštovanje naroda koji je verovao u njegove reči.
U pojedinim krajevima Srbije i danas su očuvani običaji i narodna verovanja vezana za ovaj praznik.
Veruje se da je Sveti Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica, pa je običaj da se na ovaj dan ovi gmizavci „razgone“ kako tokom leta ne bi prilazili ljudima i domaćinstvima. Prema narodnom verovanju, neko iz kuće treba rano da ustane, uzme tiganj i, lupajući u njega, nekoliko puta izgovori:
„Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela”.
Prema verovanju, dokle god se čuju lupanje i pesma, zmije neće smeti da se približe.
Narodna verovanja nalažu i da se na ovaj dan ne otvaraju britve, kao i da se ne radi ništa iglom i koncem. Verovalo se da će onoga ko na praznik otvori britvu tokom cele godine pratiti zmije. U nekim krajevima postoji i verovanje da se na ovaj praznik ne treba češljati, kako se ne bi „izazivali“ opasni gmizavci.
Takođe, veruje se da treba paziti da se pertla ili konac od odeće ne vuku po podu, kako se za osobom ne bi „vukle“ i zmije.
Prema legendi, i Aleksandar Veliki posetio je grob proroka Jeremije, a njegovo telo je tada preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
