Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive. Te nam je stoga u našim lokalnim samoupravama potreban drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem grada treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici.
Problem ugroženosti dece u saobraćaju možemo posmatrati kao tročlani sistem, čiji su elementi deca na jednoj strani, vozači na drugoj, i kao treći element javlja se podsistem saobraćajnica u kome dolazi do kontakta prva dva elementa. Ta tri elementa predstavljaju ujedno i pravce kojima se može i mora delovati. Delovanje treba sprovesti stalno i istovremeno u sva tri pravca.
Kao vozači bi trebalo da znamo da je ponašanje dece vrlo često nepredvidivo i greške koje prave deca u saobraćaju uslovljene su ograničenim sposobnostima primanja više informacija odjednom, nemogućnošću pravilne procene brzine i udaljenosti vozila, nerazumevanjem saobraćajnih znakova i semafora, precenjivanjem svojih sposobnosti u pogledu pretrčavanja ulice, ograničenošću mogućnosti selekcije bitnih okolnosti, neposedovanjem navika za primenu pravila „vidi i budi viđen“.
Deca često greše i u proceni vremena potrebnog za prelazak ulice, pri čemu na njihovo ponašanje utiču i karakteristike njihove ličnosti, problemi koji ih trenutno okupiraju, dešavanja i pojave u okolini i dr.
Brzina je glavni uzrok saobraćajne nezgode i ima veliki uticaj u nastanku nezgode sa decom kao pešacima. Istraživanja vezana za brzinu nam pokazuju da što je veća brzina duži je zaustavni put vozila, i posledice saobraćajne nezgode su veće. Takođe, je bitno napomenuti da pri sudarnoj brzini od 50 kilometara na čas šanse da dete preživi su 20%, dok pri sudarnoj brzini od 30 kilometara na čas šanse preživljavanja su 80%.
Više o uticaju brzine na nastanak saobraćajne nezgode možete pročitati na sledećem linku.
Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi.
Shodno tome svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.
Kao vozači smo dužni da obratimo pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagodimo tako da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo možemo da bezbedno zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca, i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju da vozimo za naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo.
Kao roditelji treba da se obavežemo da deci damo kvalitetno i pravovremeno saobraćajno obrazovanje i vaspitanje pošto je to sigurno jedan od najuticajnijih modela za smanjenje rizika od stradanja dece u saobraćaju. I njegova uloga je sticanje znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, unapređenje i učvršćivanje pozitivnih stavova i ponašanja u saobraćaju. Na žalost, u Republici Srbiji je u poslednjih 30 godina udeo saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u nastavnim planovima i programima gotovo marginalizovan.
Prema istraživanjima koja se sprovode u zemljama EU u promeni ponašanja leži najveći potencijal uticaja na bezbednost saobraćaja. Ovaj potencijal se procenjuje na 20% do 40%, ali u našim uslovima on je još veći. U skladu sa tim neophodno je da svaka lokalna zajednica preduzme aktivnosti saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja u skladu sa svojim mogućnostima, imajući u vidu problem ugroženosti dece sa jedne strane, i mogućnosti rešavanja problema pravovremenom edukacijom. Po svemu sudeći naše lokalne samouprave ovom vidu preventivnih mera ne daju na značaju.
Na ovom linku, možete besplatno preuzeti materijale za saobraćajno vaspitanje i obrazovanje dece. Imate veliki broj edukativnog sadržaja u vidu bojanki, crtanih filmova, igrica, knjiga, pesama, postera, ali i radnih listova i rasporeda časova, koji na odličan način pružaju sva neophodna znanja o bezbednom učestvovanju u saobraćaju. Pa, eto prilike da kreativno provedemo vreme sa svojim mališinama učeći ih pravilima saobraćaja.
Pored ugroženosti dece kao pešaka i putnika u vozilu, 7% od ukupnog broja poginule dece u saobraćaju stradali su kao biciklisti. Jedan od ključnih problema bezbednosti biciklista u Srbiji je saobraćajna infrastruktura koja nije prilagođena ovoj kategoriji učesnika (ne postoje biciklističke staze, niti trake za bicikliste, uređena parkiralište za bicikle itd.).
Drugi problem koji se javlja je što kod nas ne postoji obavezno obrazovanje i obuka za bicikliste. Ovu vrstu obuke treba uvesti kao obavezno u predškolskim ustanovama, kao i u osnovnoj i srednjoj školi. Na primer, po zakonu dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima, dok je situacija na terenu malo drugačija. Bitno je napomenuti da zakon biciklistu definiše kao vozača i samim tim za njega važe sva pravila kao i za vozače motornih vozila (za skretanje, uključvanje, prestrojavanje, prvenstvo prolaza, polukružno okretanje, preticanje, obilaženje, obaveze prema pešacima…).
Sad se postavljaju pitanja da li dete od 12 godina poznaje pravila prvenstva prolaza kroz raskrsnicu, da li zna da postupa po svetlosnoj saobraćajnoj signalzaciji, da li zna da čita znake i oznake na kolovozu i da po njima postupa, da li zna kojom se trakom vozi itd.
Sa druge strane problem je ne samo u nedostatku obrazovanja, već i u takozvanoj saobraćajnoj kulturi, toleranciji, razumevanju, uvažavanju, koja baš i nije odlika prosečnog srpskog vozača.
Više o bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Zaječara možete pročitati na sledećem linku.
