Juče, 11. oktobra, naši kovid stručnjaci proglasiše nastupanje trećeg talasa virusa COVID-19. Ne znam da li je bio i kada se završio drugi. To sada nije ni važno. Najvažnije da nam predstoji još jedan period vremena rvanja sa kovidom. U takvoj situaciji potrebno je presabrati, podsetiti se iskustava koje smo stekli se i videti kakve su nam šanse.
Na početku epidemije virusa COVID-19, marta 2020. godine, nismo znali mnogo o prirodi virusa, kako se širi, šta mu odgovara u našem ponašanju, a šta ga sprečava da se razmnožava i izaziva epidemiju; nije bilo ni lekova ni vakcina. Sada posle sedam meseci i nešto više znamo mnogo više o korona virusu, imamo iskustva u borbi sa virusom, lek i uskoro vakcinu. Nemamo iskustva u vezi sprečavanja širenja virusa u školama.
Kod nas je najvažnije bilo protiv širenja korona virusa nositi maske, držati odstojanje od dva metra od drugih i prati ruke. Imajući to u vidu dobro je videti, pred nastupanje trećeg talasa, šta su drugi radili i uspeli u suzbijanju epidemije, a mi nismo.
Za sada, Južna Koreja se smatra najuspešnijom zemljom u suzbijanja korona virusa. Evo šta je ona uradila:
Čim je epidemija počela da uzima maha, oni su preusmerili napore na istraživanja porekla virusa i na zaustavljanje zaraze. I u srpskoj epidemiološkoj doktrini to je prva aktivnost: otkriti izvor zaraze (bolestan čovek sa jasnom kliničkom slikom bolesti ili bez simptoma) i izolovati ga da ne bi dalje u svojoj okolini širio zarazu. To je najteže i najefikasnije. Mi smo inicijativu u vezi s tim prepustili obolelim pojedincima, objavili brojeve telefona na koje imaju da se javi ako se nešto sa njima događa i uspostavili kovid ambulante sa lekarima koji su vršili trijažu onih koji su im se javljali, upućujući ih u kovid bolnice ili vraćali kući u izolaciju.
U Južnoj Koreji, da bi mogli da otkrivaju i prate izvor zaraze oni su uspostavili armiju „tragača za kontaktima“ koji su počeli da traže i prate (posle otkrivanja izvora zaraze) sve osobe koje su bile u kontaktu sa obolelima i da ih stavljaju u kućnu izolaciju ili upućuju u bolnicu. Upornim i požrtvovanim radom ovih „tragača za kontaktima“ oni su uspeli da ugase epidemiju.
Veći deo tog uspeha pripisuje se sposobnosti ove zemlje da mobiliše malu armiju „tragača za kontaktima“: detektiva obučenih da povezuju tačkice između pozitivnog slučaja virusa COVID-19 i svih njegovih skorašnjih kontakata. Tragači potom moraju da odluče kome naložiti da se samoizoluje, ili u nekim slučajevima, da li da se čitava zgrada ili organizacija, kao što su bolnica, gerontološki centar ili kancelarija, gde je bilo više kontakta, u slučaju žarišta, stave pod karantin.
Koliki bi to posao bio u slučaju suzbijanja naše epidemije zamislite samo, ako uzmete u obzir da je prof. Tepavčević, pre neki dan, objavila da u našoj zemlji ima više od 71.000 kontakata. Ako bi počeli da se njima bavimo mi bismo se suprotstavili epidemiji frontalno, ofanzivno i uspešno. Ovako kako radimo mi samo pratimo epidemiju, a COVID-19 uzima sve ono do čega može da dođe.
Verujemo da ćemo tako postići taj tzv. „imunitet krda“, ali to može da potraje godinu, dve, a za to vreme mnogi će se razboleti, a neki i umreti. Zato se u našoj strategiji insistira na odgovornosti pojedinca, a krivica za širenje epidemije pripisuje njemu. Više puta su kovid stručnjaci izjavljivali da sada od svakog građanina ponaosob, zavisi da li će epidemija i koliko dugo postojati. To nije tačno. Epidemija je uvek bila javno-zdravstveno pitanje i tražila planske i u zajednici široko primenjivane mere.
Ali sada se već upuštamo u polemiku, gubeći vreme, a epidemija COVID-19 jezdi i dalje Srbijom. Krizni štab je odredio mere, a prof. dr Tiodorović najavio je jutros da, ako se epidemija širi, zatvoriće i škole! A vi pojedinci, koristite maske, držite odstojanje, izbegavajte gužve i osobe koje kijaju i kašlju i perite što češće ruke, sve dok traje tzv. treći talas korona virusa.
