Српска православна црква и верници данас, 24. новембра, обележавају успомену на Светог мученика Стефана Дечанског, у народу познатијег као Мратиндан или Свети Мрата.
Свети мученик Стефан Дечански, српски краљ из лозе Немањића, син краља Милутина и отац цара Душана, убраја се међу најтрагичније личности средњовековне Србије. Детињство је провео као талац на двору кана Ногаја, а судбина му је одредила да буде ослепљен по наређењу оца и, према предању, у позним годинама удављен по наређењу сина. Према предању, при ослепљењу му се јавио Свети Никола и обећао исцељење. Пет година касније чудотворно је прогледао, након чега је, из захвалности, подигао храм Високи Дечани и даровао велику икону Базилици Светог Николе у Барију. Умро је 1336. године као праведник и мученик.
Са Светим Савом и Светим кнезом Лазаром чини тројство најпоштованијих и најпожртвованијих личности и светитеља српског народа.
Многе породице у Србији славе Светог Стефана Дечанског као крсну славу, познату као Мратиндан. Црквеном одлуком слављење овог празника премештено је на дан његовог упокојења. Празник је посвећен и свима који болују од очних болести, а у народу се сматра и да је заштитник вукова.
Дани од Ђурђица до Мратиндана се називају „мратинци“, односно, „вучји дани“, зато што је Свети Мрата био заштитиник вукова.
Дани од Ђурђица до Мратиндана називају се „мратинци“ или „вучји дани“, јер је, према народном предању, Свети Мрата бринуо о вуковима. Уз њега, народу су и други зимски светитељи – Свети Јован, Архангел Михаило и Свети Сава – имали заштитничку улогу над зверима.
Према веровању, у овим данима ништа се не износи из куће, не пере се веш, не преде се вуна, док кројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.
Према народним знацима, магловит Мратиндан најављује променљиву зиму, а сунчан и ведар – оштру и мразну. Верује се да Свети Мрата у ове дане сазива вукове и одређује где ће и колико стоке напасти. Добар и побожан домаћин, сматра се, биће заштићен, док онај који не поштује празник може очекивати нападе вукова, због чега се овце традиционално не изводе из торова.
У народу је остала и изрека: „Свети Мрата, снег до врата”, којом се означава почетак оштријег зимског периода.
У појединим крајевима Србије верује се да, ако домаћин на овај дан преузме кућне послове на себе, укућанима ће кренути набоље, док његово негодовање или размаженост најављују лошу годину.
