Верници Српске православне цркве данас, на други дан Божића, обележавају Сабор Пресвете Богородице и празник проводе у кругу најближих, уз традиционални поздрав: „Помоз’ Бог”. Српска православна црква на овај дан одаје славу Пресветој Богородици, мајци Исуса Христа.
Сабор Пресвете Богородице у народу је познат и као Божији или Средњи дан. Потиче из XV века и сматра се најстаријим међу празницима посвећеним Богородици.
Празник се обележава другог дана Рођења Господа Исуса Христа и назива се „Сабором” зато што се на овај дан сабирају, односно окупљају, сви верни како би прославили Богородицу и њеног сина, али и међусобно, ван дома, поделили радост Божића.
Према обичајима, на Бадњи дан породица је на окупу, на сам Божић сваку кућу посећује полажајник, док се на Божији дан обилазе пријатељи и комшије и у дом примају гости.
Ни другог ни трећег дана Божића кућа се не чисти, а слама се износи тек сутра увече, на празник Светог архиђакона и првомученика Стефана, кога бројне породице прослављају као крсну славу.
Празновање траје до Малог Божића, односно до 14. јануара, а у том периоду нема поста.
И даље траје мирбожење, један од најлепших божићних обичаја. При сусрету, људи се поздрављају традиционалним божићним поздравом, рукују се и љубе.
НАРОДНИ ОБИЧАЈИ
Уз други и трећи дан Божића везани су бројни, специфични народни обичаји.
Међу божићне догађаје спада и данас готово заборављена коледа. Некада су групе маскираних младића и млађих ожењених мушкараца обилазиле сваку кућу у селу, певале коледарске песме и изводиле различите трикове, верујући да на тај начин домаћинима обезбеђују здравље и напредак. Заузврат, домаћини су их даривали храном и разним посластицама.
У Војводини је некада постојао обичај да се на Божић или другог дана Божића јашу коњи, када су јахачи, како се веровало, „вијали Божић“.
Свечано окићени коњи, са јахачима који су били момци или млађи ожењени мушкарци, у галопу су јурили сеоским улицама. По правилу су свраћали у куће у којима су живеле девојке за удају, а домаћини су их дочекивали и частили пићем.
У појединим крајевима домаћин куће даје чобанину главу печенице коју овај носи са собом на пашу. Након што је поједе, натакне је на јасенову грану како је живина не би могла дохватити и кљуцати.
У другим крајевима глава печенице се чува до Василице. На тај дан не секу се кости, а људи се једни другима обраћају речима: „Помоз’ Бог…”.
Трећи дан Божића је Стевањдан, прва крсна слава након Божића и у новој години. Тада се из куће износе слама и остаци бадњака. Слама се обично односи у воћњак и везује за младо родно дрво, док се један део пали на плодној њиви и оставља да изгори. Угарци од бадњака се чувају јер се сматрају лековитим и користе се током године за лечење оболеле стоке.
